Borba titana – posrtanje "Folksvagena", pobeda za "Tojotu"?

"Folksvagenov" skandal u vezi sa nameštanjem rezultata testa ekoloških performansi vozila mogao bi "Tojoti" da omogući da u narednim godinama bude neprikosnoveni vladar svetskog tržišta. Ogorčena tehnološka, finansijska i organizaciona bitka za globalnu dominaciju nad svetskim tržištem vozila ulazi u novu fazu zahvaljujući skandalu koji ovih dana potresa nemački automobilski gigant "Folksvagen".

Prošlog meseca, na ekološkim testovima vozila koje je sprovodila američka Agencija za očuvanje životne sredine, otkriveno je da je softver u "Folksvagenovim" automobilima bio podešen tako da prepozna da se vozilo testira i izmeni rad motora tako da on ispusti znatno manje količine toksičkih supstanci nego što to inače čini u realnim uslovima eksploatacije na putu.

Japanski analitičari u nizu članaka posvećenih tom skandalu ovih dana ocenjuju da će on pružiti veliku šansu "Tojoti" da odskoči i ostavi daleko iza sebe grupu "Folksvagen", koja ju je prošle godine ozbiljno ugrozila na svetskom tronu. Naime, u 2014. godini "Tojota" je širom sveta prodala fantastičnih 10,23 miliona automobila, najviše od svih, ali joj se "Folksvagen" ozbiljno približio, uspevši da u garaže potrošača parkira čak 10,22 miliona vozila.

Kada je reč o svetskim tržištima, pored Japana, "Tojota" nad "Folksvagenom" ima osetnu prednost u jugoistočnoj Aziji, na severnoameričkom i australijskom kontinentu, dok je "Folksvagen" daleko nadmašio "Tojotu" na domaćem terenu, u Evropi, ali i u Kini i Južnoj Americi. Relativno izjednačena borba vodi se na tržištima Afrike, Rusije i Indije.

Šta skandal znači za "Folksvagen" i "Tojotu"

Očekuje se, međutim, da će pomenuta obmana "Folksvagen" koštati nekoliko desetina milijardi evra. Te troškove prouzrokovaće opoziv i tehnički zahvati na najmanje 11 miliona vozila, isplata odštete nezadovoljnim potrošačima koji će nemačku firmu tužiti za prevaru, rad na pronalasku novih tehničkih rešenja za smanjenje toksičnosti izduvnih gasova bez žrtvovanja efikasnosti motora, kao i verovatan pad prodaje zbog delimičnog gubitka poverenja u kompaniju.

Ekonomske teškoće "Folksvagena" dalje bi ozbiljno mogao da produbi i pad finansijskog rejtinga kompanije, koji znači da će ona morati u budućnosti da od banaka pozajmljuje novac po višim kamatnim stopama.

Međutim, otkriće da vozila "Folksvagena" u realnim uslovima ispuštaju i po 40 puta više toksičnih gasova nego što to dozvoljavaju propisi u SAD, moglo bi da bude fatalno po aspiracije nemačkog proizvođača da svrgne "Tojotu" sa svetskog automobilskog trona ne samo zbog pomenutih finansijskih problema i gubitka poverenja, već i zbog toga što je, čini se, uništilo mit o ekološki čistom dizel-motoru. To bi, dalje, moglo da dovede do toga da japanske i američke kompanije od Evrope preuzmu svetsko vođstvo u postavljanju ekoloških kriterijuma za automobilsku industriju i tako prisile "Folksvagen" i druge evropske kompanije da im se stalno prilagođavaju.

Naime, prema pisanju japanske štampe, Evropska unija je do sada diktirala ekološki standard koji je naglašavao smanjenje emisija ugljen-dioksida u cilju ublažavanja klimatskih promena, što je odgovaralo nemačkim proizvođačima koji su lobirali protiv zabrane dizel-motora, koji potrošačima omogućavaju nisku potrošnju goriva, ali ispuštaju veću količinu otrovnih supstanci. "Folksvagen" je (lažno) tvrdio da njegovi dizel-motori mogu da, pored niske potrošnje goriva i manje emisije ugljen-dioksida, ostvare i manju emisiju azotnih jedinjenja štetnih po zdravlje ljudi.

Zakonodavci u Japanu i Americi, međutim, ostali su privrženi standardima koji od proizvođača zahtevaju umanjenje emisije oksida azota koje su direktno štetne po zdravlje, ali čije uklanjanje za posledicu ima smanjenje efikasnosti motora i povećanje potrošnje goriva.

Razmišljanje i zakonodavstvo u Evropi mogli bi da uskoro pretrpe znatne promene, što bi značilo da bi, globalno, definitivno preovladala klima koja pogoduje proizvođačima istinski ekološki čistih motora, među kojima su japanski proizvođači poput "Tojote" i "Nisana" svetski lideri.

Novi "prijus" – oružje "Tojote" u borbi protiv "Folksvagena"?

Razotkrivanje "Folksvagenovih" laži znači da "Tojota" poseduje znatnu tehnološku prednost u odnosu na svog trenutno najvećeg rivala kada je u pitanju očuvanje zdravlja ljudi i prirodne sredine. Ta prednost otelotvorena je u najnovijoj, četvrtoj po redu, verziji "Tojotinog" modela na hibridni (benzinski i električni) pogon "prijus", koji je prvi put je predstavljen svetskoj javnosti na nedavno održanom Sajmu automobila u Frankfurtu.

Novi "prijus" objedinjuje nisku emisiju štetnih gasova i malu potrošnju goriva, jer može da pređe 40 kilometara sa jednim litrom goriva, što je 20 odsto veća distanca u odnosu na prethodni model. Japanska kompanija očekuje da bi taj automobil mogao da osetno doprinese rastu njenog u Evropi niskog tržišnog udela, pogotovo sada kada je jasno da "Folksvagen" ozbiljno posrće. "Prijus" bi trebalo da to postigne, između ostalog, i tako što bi počeo da potiskuje u Evropi omiljen "Folksvagenov" model "golf".

Japanski analitičari zato smatraju da nije slučajno to što je "Tojota" upravo na sajmu u srcu Nemačke i Evrope u septembru prvi put predstavila najnoviju verziju svog ekološkog automobila "prijus", iako se već krajem ovog meseca u Japanu održava slična međunarodna priredba – tradicionalni "Tokijski motor-šou".

Udruživanje sa "Suzukijem" još jedan adut "Tojote"?

Još jedan način na koji bi "Tojota" mogla da ojača svoju poziciju u globalnom nadmetanju sa "Folksvagenom" bilo bi povezivanje sa japanskim proizvođačem "Suzukijem", koji je nedavno raskinuo ugovor o udruživanju upravo sa "Folksvagenom".

Naime, "Suzuki", koji zaostaje za "Tojotom", "Nisanom" i "Hondom" u razvoju ekoloških tehnologija i elektronike, 2011. godine je potpisao ugovor o udruživanju sa "Folksvagenom" ne bi li na duži rok obezbedio svoj opstanak na ekstremno zahtevnom tržištu Japana i istočne Azije.

Međutim, već 2013. godine, japanska kompanija, koja je trebalo da kroz svoju prodajnu i logističku mrežu omogući "Folksvagenu" dublji upliv na tržište istočne i južne Azije, odlučila je da prekine saradnju sa nemačkim gigantom, jer je on u svom godišnjem izveštaju akcionarima naveo "Suzuki" kao svoju podružnicu umesto kao ravnopravnog partnera, piše japanski ekonomski nedeljnik Dajamond.

"Tojota" je u prošlosti u odsudnim trenucima već spasavala "Suzuki", naročito u drugoj polovini sedamdesetih, kada je japanska vlada, u nastojanju da suzbije toksični smog kakav se danas viđa nad kineskim gradovima, uvela nove, stroge ekološke standarde i tako praktično naložila automobilskim proizvođačima da dramatično unaprede motore na svojim vozilima. "Suzuki", koji nije imao tehnologiju koja bi mogla da odgovori novim propisima, našao se na ivici propasti, ali mu je "Tojota" ustupila svoje motore i tehnologiju za proizvodnju čistijih pogonskih jedinica i tako mu produžila život.

"Tojota" danas poseduje sofisticirane tehnologije za proizvodnju ekoloških automobila kao što su benzinsko-električni hibridi i vozila sa "gorivnom jedinicom", koja kao gorivo koriste vodonik i iz auspuha ispuštaju samo paru. "Tojota" ulaže gotovo deset puta više novca u istraživanje i razvoj od "Suzukija" i ima širok pristup velikom i bogatom severnoameričkom tržištu.

S druge strane, "Suzuki", koji je prošle godine prodao oko 2,8 miliona vozila i koji dominira tržištem malih, jeftinih automobila u Japanu, ima armiju vernih potrošača ne samo u Zemlji izlazećeg sunca, nego i u mnogoljudnoj Indiji. On stoga "Tojoti" može da omogući ulaz na tržište malih porodičnih vozila – segment tržišta koji joj je do sada nedostajao.

Zbog svega toga, japanski analitičari ocenjuju da bi "brak iz ljubavi" između "Suzukija" i "Tojote" mogao da bude uskoro sklopljen.

Svetski automobilski blokovi sa godišnjom prodajom od oko 10 miliona vozila

Oni takođe ocenjuju da bi tako bila oformljena i kičma "japanske automobilske reprezentacije" – tima japanskih proizvođača sa "Tojotom" u središtu, koji bi se u globalnoj bici za opstanak i profit suprotstavio drugim velikim blokovima koji godišnje prodaju oko 10 miliona vozila, pre svega nemačkom, ili šire, evropskom bloku koji je izgrađen oko "Folksvagena", ali i američkom bloku koji se bazira na "Dženeral motorsu" i francusko-japanskoj osovini "Reno–Nisan".

Naime, "Tojota" u svom sastavu već ima japansku fabriku automobila "Daihatsu" i proizvođača kamiona "Hino", te razmenjuje tehnologije sa "Mazdom", ali i BMV-om.

S druge strane, "Folksvagen" osim što poseduje većinu akcija u nemačkim fabrikama "Audi", "Man" i "Porše", u sastavu svoje grupe ima i mnoge druge evropske proizvođače: "Škodu", "Seat", "Bugati", "Dukati", "Lamborgini" i "Skaniju".

Američki "Dženeral motors" u sastavu svoje grupe drži nemačku fabriku "Opel", a donedavno je imao i vlasnički udeo u "Pežo–Sitroenu." Ta grupa kojom dominiraju Amerikanci prošle godine je prodala 9,93 miliona vozila.

Iako donekle zaostaju za grupama sa "Tojotom", "Folksvagenom" i "Dženeral motorsom" na čelu, velike svetske sile u automobilskoj industriji su i koalicija "Reno–Nisan", koja je ostvarila rezultat od 8,47 miliona prodatih jedinica, i južnokorejski blok "Hjundai – KIA motors", koji je potrošačima za njihove novčanice predao ključeve za 7,75 miliona svojih vozila.

Izvesna dominacija "Tojote" ili nastavak teške bitke sa "Folksvagenom"?

Sama "Tojota" u proteklih nekoliko godina prošla je kroz težak period u kojem je morala da opozove više od 30 miliona vozila zbog problema sa vazdušnim jastukom, kočionim sistemom i drugim manjim nedostacima. Pri tome, ona je morala da plati odštetu porodicama ljudi koji su nastradali u nekoliko nesreća prouzrokovanih tim nedostacima i plati kaznu američkim vlastima za prikrivanje tih problema. "Tojota" je morala i da se nosi sa problemom precenjenog jena i prekida snabdevanja delovima zbog velikih prirodnih nesreća u Japanu i na Tajlandu, gde ima više fabrika.

Uprkos tome, kompanija je uspela da ostane finansijski zdrava, pa i da očuva ugled i brzo se vrati na mesto najvećeg svetskog proizvođača vozila, koje je privremeno prepustila "Dženeral motorsu".

Zato nije nezamislivo da bi i najveći nemački proizvođač automobila mogao da se relativno brzo oporavi i nastavi pohod na tron. Sigurno je, međutim, da ga u tome čeka izuzetno težak zadatak.