Većina ekoloških standarda do ulaska u EU

Na skupu o usvajanju ekoloških standarda u konferencijskom centru lista "Danas", Frojnd je ukazao da se prelazni periodi, odnosno odlaganje primene, mogu dobiti samo za mali broj standarda koji iziskuju velika ulaganja, i to uz veoma dobar i planovima finansiranja potkrepljen predlog prilagođavanja, prenosi Beta.

Kao primer takve oblasti naveo je preradu otpadnih voda, gde se prilagođavanje Srbije može očekivati tek od 2020, a možda i 2025. godine.

Frojnd je naveo da Srbija sprovodi Strategiju i Akcioni plan, deponije koje su u skladu sa evropskim standardima služe skoro 20 odsto stanovništva, a stopa prikupljanja otpada je 80 odsto. Ipak, ostaje problem nesanitarnih, "divljih deponija".

EU je u prošlih 10 godina za unapređenje životne sredine u Srbiji dala 700 miliona evra, na tu oblast odlazilo je oko 25 odsto novca koji Srbija redovno dobija i tako će ostati i ubuduće, kazao je on.

Ministarska poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković rekla je da očekivana ulaganja od 10,6 milijardi evra u životnu sredinu da bi se Srbija uskladila sa standardima EU, pokazuju koliko je infrastruktura u Srbiji nerazvijena.

Kao poseban problem navela je komunalne otpadne vode i vodosnabdevanje, za šta će otići polovina sredstava.

Ona je rekla da je sistem upravljanja ambalažnim otpadom uspostavljen i najavila da će do kraja ovog meseca biti doneta Uredba o smanjivanju obima ambalažnog otpada 2015-2019, kojim se uvode i specifični ciljevi za reciklažu koji će biti okvir za aktivnosti u narednim periodu.

Ministarka je ukazala da će veliku ulogu morati da ima lokalna samouprava, pogotovo je za recikliranje više od 30 odsto otpada, potrebno njegovo razvrstavanje.

Generalna direktorka kompanije za prikupljanje reciklažnog otpada "Sekopak" Violeta Belanović Kokir ukazala je da je u Srbiji za ovu godinu cilj za ponovo iskorišćenje otpada 30 odsto, dok je u EU 65 odsto, a za reciklažu u Srbiji cilj je 25 odsto, a u EU i do 80 odsto.