Dve decenije od "Avramovog dinara"

Pre dvadeset godina svi smo bili milijarderi, a u isto vreme jednako siromašni. Mnogi su tada gradom hodali sa koferom punim para. Iz današnje perspektive ovaj opis 1993. godine možda zvuči filmski, ali smo tada sa mučninom u stomaku jedva čekali da sve prođe.

Te 1993. godine za svežanj najvrednijih novčanica od 500 milijardi dinara mogla je da se kupi gumica sa kosu. Što je bilo više nula na novčanicama, to su one manje vredele, a često su mogle da se vide bačene na ulici.

Agoniju hiperinflacije prekida Dragoslav Avramović 1994. godine. Iz Svetske banke dolazi u banku sa najgorim rejtingom u tadašnjem evropskom monetarnom svetu. Dvadeset četvrtog januara predstavlja novi dinar, koji je vredeo koliko i jedna nemačka marka.

"Vi ste imali jednu kadu u koju je neprekidno tekla prljava voda, i ona se prelivala i potopila je čitavu zemlju. On je onda došao, izvukao čep, pustio da voda isteče, stavio čep i pustio emisiju novog novca", slikovito opisuje urednik časopisa MAT Stojan Stamenković.

Novi dinar postao je super dinar, a Avramović je imao nepodeljenu podršku naroda. Članovi grupe "Ateist rep" slavili su ga i u "Godini kulture", ljudi su prestali da očekuju da će cene svakog sekunda rasti, a država je mogla da odahne, jer je počela da prikuplja poreze.

Bivša guvernerka NBS Kori Udovički kaže da je Avramović stavio pritisak na dugmad da bi se presekla dva začarana kruga - "inflatorna očekivanja i to što više ne možete da pokrivate ni najosnovnije troškove jer vam se prihodi devalviraju pre nego što dođe do naplate".

Ekspertska ili politička odluka?

Narod je novi dinar Dragoslava Avramovića slavio kao spas. Međutim, da li je, kako tvrde pojedini stručnjaci, program 1 dinar = 1 marka bio je više politička nego ekspertska odluka?

"Ono na šta profesija ukazuje to je da je najlakše lečiti hiperinflaciju, kad biva sve uništeno uključujući i valutu, jer onda se kreće od početka - to je upravo bilo uvođenje novog dinara", ističe profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

Devedeset šeste godine Dragoslav Avramović smenjen je sa mesta guvernera, dinar polako počinje da klizi, a divlji ulični kurs već odavno je bio mnogo važniji od onog zvaničnog.
Kurs je najpre korigovan na 3,3:1, umesto 1:1, da bi jedna marka krajem 1998. godine vredela šest dinara, a već 1999. godine za jednu nemačku marku na crnom tržištu bilo je potrebno 30 dinara.

Ako je 1994. bila prekretnica za dinar devedesetih, onda je 2000. to bila za otvorenu privredu posle 5. oktobra. Od tada Srbija primenjuje takozvani prljavo plivajući kurs. Narodna banka ne brani određeni nivo kursa već samo povremeno reaguje na deviznom tržištu kako bi sprečila velike oscilacije kursa.

Pojedini stručnjaci veruju da je to bila greška i da je 2000. trebalo pustiti dinar da se sam snalazi na tržištu, odnosno primeniti klasičan plivajući kurs.

"Da smo to primenjivali, ne bismo potrošili toliko novca iz deviznih rezervi, na podlozi deviza koje su posledica privatizacije i zaduživanja, ne bi se privatni sektor toliko zadužio, ne bi se država toliko zadužila, a izvozni sektor bio bi 10-15 godina forsiran na taj način i onda bi se rađale nove firme, nova preduzeća, ukrupnjavala bi se srbijanska privreda na osnovu izvoza", smatra profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

Međutim, direktorka Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički kaže da to ne može tako lako da se planira. "Ja sam indirektno učestvovala u donošenju tih odluka, pošto sam bila u timu MMF-a. Vi ne znate gde je prava ravnoteža. U stvari, očekivalo se da dinar ojača posle sankcija, kada se popravlja vaša pozicija na spoljnom tržištu", kaže Kori Udovički.

Bivša guvernerka naglašava da je na jačanje dinara tada uticala i velika količina deviza koja je ulazila u zemlju. "To je pritisak kom su sve zemlje bile izložene, to su godine kada su sve zemlje koje su bile iole perspektivne dobijale veliki priliv kapitala i na razne načine su morale da se bore protiv toga da im kurs ne postane suviše nerealan", ističe Kori Udovički.

Dinar kao toplomer

Urednik časopisa MAT i član Saveta NBS Stojan Stamenković kaže da monetarna politika nije bila problem, već fiskalna politika, politika privatizacije i to što je ogroman kapital koji je dobijen privatizacijom otišao u potrošnju.

Od 2000. menjali su se guverneri, ali je monetarna politika bar u jednom bila ista - dinar je slabio, a guverneri su govorili da su im vezane ruke i da nemaju čaroban štapić. Poručivali su da krivca treba tražiti u državi koja troši preko svojih mogućnosti, a da dinar jasno, kao toplomer, pokazuje koliko je situacija vruća.

"Vi možete da spuštate temperaturu i da ga malo hladite, ali pravo stanje tela, ili pravo zdravlje, dolazi sa fiskalne strane, tu nema uopšte dileme", ističe Kori Udovički.

U poslednje dve decenije Narodna banka postigla je dva rekorda. Prvi je hiperinflacija s početka priče, a drugi je ono čime se čelnici Narodne banke danas hvale - najniža inflacija u poslednjih 40 godina. Međutim, Kori Udovički kaže da bi bilo sjajno da smo to postigli uz normalnu ekonomsku aktivnost.

"Ovo što mi sada imamo jeste zapravo deflacija, zato što Srbija još nije završila svoje strukturne reforme, ona nije u stanju da normalno zdravo raste, uz vrlo nisku inflaciju", ističe bivša guvernerka.

Đorđe Đukić smatra da nije dobro imati stopu inflacije veću od ciljane, što je najčešće bio slučaj, ali se isto tako zna da je podjednako opasno da stopa inflacije koja je ostvarena bude daleko ispod donjeg praga.

S druge strane, Stojan Stamenković kaže da je stanje danas za sada dobro. "Ja hoću to da branim, ali ne znam koliko dugo ću moći da branim ako ne budemo imali i fiskalnu strategiju i investicione programe, koji će promeniti situaciju upravo u tim sektorima", ističe član Saveta NBS.

Iako su svi guverneri od 2000. pa do danas savetovali građane da štede u dinarima, dešava se upravo suprotno. Ako nešto i ostane od plate, većina trči do menjačnice da kupi evre i čuva ih u nekoj od fioka. Kori Udovički ne veruje da će građani ikada prestati da razmišljaju u evrima, sve dok ne postanemo deo EU i ne preuzmemo evro.

Za razliku od obične politike, u monetarnoj politici važi pravilo - kad se jednom izgubi kredibilitet, teško se ponovo stiče. I to je najvažnija lekcija iz 90-ih godina. Ali, ako je za utehu, dobra posledica hiperinflacije jeste to što će svaki političar danas dobro razmisliti da li će se igrati tuđim novcem.