Bankari kao poreznici

Prema dogovoru sa MMF-om, Vlada ima još malo vremena da Skupštini dostavi na usvajanje budžet za sledeću godinu. Budžet nije završen, kažu u Ministarstvu finansija i priznaju da imaju malo vremena, ali tvrde da će poštovati rokove.

Ključno pitanje je kako će Vlada popuniti rupu između sve manjih prihoda zbog usporenog privrednog rasta i velikih rashoda. Kako kažu u Vladi, neće povećavati poreze već će uz pomoć banaka pokušati da bolje naplate postojeće poreze.

Ubuduće će banke kontrolisati da li poslodavci plaćaju dažbine državi. Banke su dužne da stopiraju isplatu zarada, ako im poslodavac ne dostavi nalog za plaćanje poreza i doprinosa.

To je predviđeno izmenama Zakona o poreskom sistemu, koji je Vlada dostavila Skupštini na usvajanje, po hitnom postupku.

"Nadamo se da nikad neće biti usvojen. To rešenje nigde ne postoji da banke rade posao Poreske uprave, ali kad imate većinu u parlamentu, sve možete da izglasate", kaže Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije.

Banke ne treba da rade posao državnih organa, slažu se i u Narodnoj banci.

"Bilo kakvo nametanje obaveze nekome ko je privatna korporacija i posluje na tržištu jeste nešto što bi zemlja trebalo da izbegava. Ukoliko se nešto prihvata onda bi trebalo da bude na dobrovoljnoj osnovi i uz određenu vrstu kompenzacije", kaže guverner NBS Dejan Šoškić.

Sumnja u efikasnost sistema

U Ministarstvu finansija ne žele da kažu zašto posao Poreske uprave prebacuju na banke. Stručnjaci sumnjaju da će se tako poboljšati naplata.

Milica Bisić iz Centra za liberalno-demokratske studije kaže da se porezi najčešće izbegavaju tako što radnici rade na crno, ili su im zvanično umanjene plate, kako bi dažbine bile manje.

"Ukoliko bi se kao u normalnim zemljama usvojio zakon da u roku od 30 dana firma ide u stečaj, a direktor snosi krivičnu odgovornost, taj problem bi se rešio i bez banaka i bez poreske uprave - naravno ukoliko bi se primenjivao zakon", kaže analitičar Milan Ćulibrk.

Od 700 milijardi dinara, koliko se sada procenjuje da građani i privreda duguju državi za poreze i doprinose, polovinu je napravilo njih 100 - poznati biznismeni, političari, estradne ličnosti, javna preduzeća.

Njihova imena neće biti tajna od Nove godine, ako Skupština usvoji predložene Izmene zakona poreskog sistema.