Kako obnoviti šume i Deliblatsku peščaru posle požara – zašto se neće saditi bor

Iako je rano za detaljnu procenu štete i izradu planova sanacije vatrom zahvaćenih područja, stručnjaci kažu da će se pošumljavanje odvijati u skladu sa zahtevima nove klimatske realnosti. Kako oporaviti zemljište na goletima Stolova, čime će se vezivati pesak Deliblatske peščare, koliko je vremena potrebno za obnovu biodiverziteta i sa kakvim kapacitetima Srbija raspolaže?

U požaru u Deliblatskoj peščari izgorelo je oko 4.000 hektara, od čega 3.900 hektara pod šumom. Šteta po biodiverzitet je ogromna.

"Ne možemo i ne bi verovatno bilo poželjno da to prevodimo u broj stabala, jer sama peščara ima neki drugi karakter. Sve šume u peščari su zaštitnog karaktera i na prvom mestu štite ovaj pesak da se ne pomera", izjavio je u Dnevniku RTS-a Vladimir Nikolić, v. d. direktora Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Ugroženi jeleni pušteni u slobodnu prirodu

Šteta je, kako je ocenio, ogromna i kada je reč o životinjskom svetu i mikroorganizmima, ali ne postoji mehanizam da se ona izrazi u novcu.

Jeleni koji su bili ugroženi u Dragićevom hatu pušteni su u slobodnu prirodu, a nastoji se da ostanu na tom području organizovanjem pojilišta i dopremanjem hrane.

"Na planu se već radi"

Nikolić je podsetio da je članom 16 Zakona o šumama predviđena izrada sanacionog plana najkasnije tri meseca po završetku nepogode, pri čemu taj rok počinje da teče kada MUP i Sektor za vanredne situacije zvanično proglase da je požar ugašen.

Naglasio je da se na planu već radi, pošto postoje opisi staništa i sastojina, kao i ranije usvojena planska dokumenta za to područje.

"Bagrem će se obnoviti sâm, bor verovatno nećemo saditi"

Bagrem će se, kaže, sâm obnoviti vegetativnim putem, dok izbor ostalih vrsta mora da prati novu klimatsku realnost.

"Što se tiče bora, vrlo verovatno nećemo saditi bor, već ćemo saditi neke vrste koje su otpornije na ove vremenske uslove i na klimatske prilike", rekao je Nikolić i dodao da će to biti lišćari ili kombinacija četinara i lišćara, jer je nauka dokazala da su mešovite zajednice otpornije.

Najugroženiji su, prema njegovim rečima, crni i beli bor, dok su bukva, grab i neke druge vrste najotpornije na požare.

Rasadničkih kapaciteta ima dovoljno, a kroz projekat "Forest invest" biće unapređeni rasadnici u Požegi i Kaću, uz korišćenje i privatnih kapaciteta, naveo je Nikolić, uz napomenu da proizvodnja sadnica pre svega zavisi od uroda semena.

"Vatreno krštenje" monitoringa šuma

Govoreći o nacionalnom inteligentnom monitoringu šuma, koji pokriva celu teritoriju Srbije i odnosi se na sve štetne organizme, a ne samo na požare, Nikolić je rekao da je sistem predstavljen u maju i da je sada imao "vatreno krštenje".

"Da naslutimo razmere apsolutno nismo mogli", odgovorio je Nikolić na pitanje da li je ovakav razvoj događaja mogao da se predvidi i objasnio da u južnom Banatu košava duva iz svih pravaca i da se pravac širenja požara u borovim šumama ne može lako predvideti.