Zoran Pašalić: Pristupačnost nije samo rampa, već pravo na dostojanstven život i kulturu

Zoran Pašalić je istakao da strategija pristupačnosti podrazumeva sveobuhvatno uklanjanje arhitektonskih, informacionih, komunikacionih i društvenih barijera. On je naglasio da se o ovim pitanjima ne sme razmišljati samo prigodnim datumima, već svakodnevno.

"Svako od nas, nažalost, može biti osoba sa invaliditetom, može da mu se desi ta nesreća i zato treba o tim ljudima razmišljati zaista na pravi način. To znači ne obraćati pažnju samo kada su godišnjice, već svakodnevno", naveo je Pašalić.

Pašalić je posebno ukazao na činjenicu da se pristupačnost često pogrešno svodi samo na postavljanje rampi ispred državnih institucija. Prema njegovim rečima, neophodno je omogućiti pristup kulturnim sadržajima -pozorištima, bioskopima i muzejima.

On je pohvalio primere audio-deskripcije i prilagođenih sadržaja u muzejima i na televiziji, koji omogućavaju građanima da čuju detaljna objašnjenja o eksponatima i umetničkim delima.

Iako Srbija ima kvalitetne propise u ovoj oblasti, problem ostaje njihova dosledna implementacija na terenu.

"Mi imamo u većini oblasti, pa i u ovoj, izuzetno dobre propise, često bolje nego u zemljama čijem pravnom uređenju težimo. Ali postavlja se pitanje primene. Propis sam za sebe ne znači ništa ako ga ne primenjujete adekvatno“, upozorio je Pašalić.

Ovogodišnji javni poziv za gradove i opštine fokusiran je na tri ključne kategorije:

• Institucionalna podrška (prostorije za udruženja, pratioci, vozila);

• Uklanjanje arhitektonskih barijera;

• Unapređenje informaciono-komunikacione pristupačnosti.

Govoreći o stanju u gradovima Srbije, Pašalić je ocenio da je situacija „šarolika“ i da podseća na "leopardovo krzno“.

"U pitanju je lični angažman na nivou zajednice“, objasnio je on, dodajući da svaka lokalna samouprava suštinski može da ispuni ove zahteve ukoliko postoji volja.

Konkurs za nagradu otvoren je do 30. aprila, a o dobitnicima će odlučivati komisija u kojoj učestvuju i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština.

Bez mobilnih telefona od ulaska do izlaska iz škole?

Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je predaju nacrta zakona kojim bi se učenicima zabranila upotreba mobilnih telefona tokom boravka u školi. On je poručio da ova mera nije kazna, već način da se deci vrati koncentracija i smanji vršnjačko nasilje.

Ključna stavka novog nacrta zakona je da učenici po ulasku u školu odlažu mobilne telefone i dobijaju ih tek nakon završetka nastave. Pašalić ističe da su iskustva zemalja koje primenjuju slične zakone pokazala da se koncentracija i uspeh u školi, posebno kod slabijih učenika iz matematike i maternjeg jezika, povećavaju za šest odsto već u prvoj godini.

"Suština je da decu usmerimo jedne na druge i povećamo saosećanje, odnosno empatiju. Digitalni svet je doveo do toga da deca imaju odnos prema tome koji se stavlja u domen bolesti zavisnosti. Cilj nije sila niti kazna, već da učenici shvate da ta sprava nije neophodna u svakom trenutku dana“.

On je dodao da zakon predviđa izuzetke za decu kojoj je telefon neophodan iz zdravstvenih razloga, poput dijabetesa tipa jedan, kao i za slučajeve kada je tehnička podrška planirana u okviru samog nastavnog programa. 

Fokus na obrazovanje romskih devojčica i suzbijanje ilegalnih dečjih brakova

Povodom Svetskog dana Roma, Pašalić je istakao da je ova zajednica u posebnom fokusu jer Romi nemaju svoju matičnu državu koja bi im pomogla van Srbije. Kao jedan od najvećih problema, on je izdvojio položaj devojčica u romskim naseljima.

"Često smo nailazili na otpor roditelja kada smo ih pitali zašto ne šalju talentovanu decu u srednje škole. Tu su i takozvani maloletnički brakovi, koji zapravo nisu brakovi već ilegalne zajednice koje zakon treba precizno da reguliše", rekao je Pašalić.

Zaključio je da je država Srbija ključni faktor u rešavanju ovih problema, s obzirom na brojnost i specifičan status romske zajednice.