Istoričar Pavlović o najvažnijim istorijskim lekcijama Sretenja

Srbija obeležava Dan državnosti u znak sećanja na dva događaja – 15. februar 1804. godine, kada je u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak pod vođstvom vožda Karađorđa, i kada je 1835. godine, donet Sretenjski ustav – prvi moderni ustav Srbije.

Istoričar Momčilo Pavlović rekao je za RTS da ni prvi ni drugi događaj nisu dovršeni.

"Prvi srpski ustanak je trajao devet godina, tragično je okončan. Nije vaskrsla srpska država kao što su se nadali ustanici, ali je vaskrsla ideja o slobodi, pa čak i o ujedinjenju srpstva", rekao je Pavlović.

Sa druge strane kaže da Sretenjski ustav, iako nije trajao dugo, usadio je ključne vrednosti koje su ostale u srpskom političkom identitetu do danas.

"Sretenjski ustav bio je na snazi mesec i po dana, ali su ostale ideje o Narodnoj skupštini, o demokratiji, o podeli vlasti, o umerenom porezu, o neprikosnovenosti imovine i tako redom. Sve te ideje su aktuelne i dan-danas. Zato su važni i ustanak 1804. i ustav 31 godinu kasnije", rekao je Pavlović.

Ustav je, kako kaže, isticao važnost zakona i ustava iznad vladara, čime je postavio temelje za ustavno uređenje Srbije.

Takođe, promovisao je ideju o narodnim pravima i ulogu Narodne skupštine u donošenju ključnih odluka. 

"Dve ključne tradicije"

Kada danas podvučemo crtu i osvrnemo se na Sretenje 1804. i 1835. godine, najvažnija istorijska lekcija koju možemo izvući je ta da ovi događaji u sebi sadrže najmanje dve ključne tradicije i jednu važnu nameru, smatra istoričar Pavlović.

Prema njegovim rečima, te tradicije su oslobodilačka  i ustavotvorna.

"Dakle, i kada imate Ustav, treba da se borite za ustavnost, da vlada Ustav, a ne vladar. Dakle, zakon i Ustav iznad svega. I još jedna bitna namera, ili bitna tradicija koja proizlazi iz toga jeste borba za ujedinjenje Srba ma gde živeli. Ne fizički, razume se, nego srpstvo kao vrhovna ideja koja je u identitetu Srba od 19. veka pa do dana današnjeg", rekao je Pavlović.

Prema njegovim rečima, neke slobode, neka prava srpski narod, posebno u okruženju, do dana današnjeg nije ostvario.

"Srbija je evropska zemlja"

"Ipak, Sretenje nam daje snažnu poruku o značaju borbe za prava i slobodu, koje moramo nastaviti da negujemo“, rekao je istoričar.

Istakao je da poruka koju svi mi kao građani treba da ističemo jeste da je Srbija evropska zemlja.

"Srbija je prva u balkanskom okruženju imala i Ustav i Skupštinu i zakone, umeren porez, a što je najvažnije, bila je među prvim zemljama u Evropi koja je ukinula feudalizam“, napomenuo je Pavlović.

Sretenjski ustav, iako je suspendovan, ostavio je nekoliko ključnih ideja koje su, prema rečima Pavlovića, i dalje relevantne u savremenom društvu.

"Jedna od ideja koja je ostala bila je uspostavljanje Državnog saveta, dok je porez sveden sa desetine na šest talira. To su klice demokratije – ljudska prava, narodna prava, biranja najcenjenijih i najsposobnijih poslanika u narodu, sve to su ideali koji važe i danas“, zaključio je Pavlović.