Bratina: Neophodna je sajber bezbednost u školama; Skupština da izabere Savet REM-a, bez pregovora

Internet prevare su nešto na šta moramo neprekidno da računamo, kaže ministar Boris Bratina. Ističe da građani probleme mogu da prijave nadležnim službama.

“Građani probleme koje imaju mogu da prijave na sajtu RATEL-a, dakle u okviru uprave. Mogu da se obrate policiji, odnosno službi za visokotehnološki kriminal, tu nešto radi i Narodna banka“, naveo je Bratina.

Najavio je i novu aplikaciju MUP-a za prijavljivanje prevara.

“MUP pravi još jednu aplikaciju – Sigurna straža mislim da se zove, gde će se automatski to prijavljivati i onda će se direktno obrađivati”, ističe Bratina.

Edukacija kao prva linija odbrane

Bratina naglašava da je edukacija ključna i da je najvažnije da građani ne ostavljaju lične podatke i ne “klikću” bez provere.

"Edukacija je jedan vid prevencije i u tom smislu svakome treba da bude jasno da ne treba da ostavlja svoje podatke, da ne treba olako da klikne”, dodaje Bratina.

Kao ilustraciju naveo je primer iz serije.

“Mislim da je najbolji primer za ovo o čemu pričamo, kada ste emitovali seriju o Srećku Šojiću, pa ima onaj momenat u kome je kliknuo i kaže '50 hiljada', a posle mu kaže 'Vi ste ustvari izgubili 50 hiljada'", rekao je Bratina.

Ipak, naglašava da kada je reč o sajber bezbednosti mi nismo zaostala zemlja, kao i da Srbija tu dobro stoji.

“Postoji taj neki sajber sekjuriti kao portal na kome se ređaju zemlje. I onda se ređaju po nekim klasterima, tj. grupama, možemo tako da kažemo. Srbija je u toj prvoj grupi uzor zemalja. I to ne treba skrivati”, dodaje Bratina.

Sajber bezbednost kao predmet u školama

Govoreći o obrazovanju, Bratina je ocenio da je digitalna bezbednost centralna tema digitalnog sveta.

Kada je reč o školama, kaže da već postoje sadržaji koji deci približavaju digitalni svet, ali da je potrebno sistemski uvesti predmet koji bi bio računarska tehnika u početku, a kasnije izražena sajber bezbednost.

“Mislim da je omladina vrlo sklona to da savlada. Dakle, potrebno je da se izvrši konačno to da imamo jedan predmet u svim školama u državi koji bi se time bavio. I to je onaj deo koji se tiče edukacije”, naveo je Bratina.

Stariji građani česte mete onlajn prevara

Na pitanje o najstarijim građanima, Bratina je izneo utisak da deo ljudi ne oseća potrebu da se dodatno obučava.

“Neki stariji ljudi ne žele da se edukuju, ne osećaju potrebu za time i tako bivaju lake mete”, dodaje Bratina.

Ipak, kaže da je u praksi video da stariji često mogu da savladaju digitalne veštine.

“Oni imaju staro telo, ali imaju dovoljno dobro razvijen mozak. Oni mogu da nauče”, dodaje Bratina.

Koliko sajber napada Srbija beleži

Komentarišući podatke o milionima sajber napada, Bratina je rekao da je broj veliki kada se gleda izolovano, ali da on govori i o dinamici digitalnog prostora.

”Taj broj vam samo govori o stepenu angažovanosti digitalnog sveta, kako se stvari u njemu brzo dešavaju”, naglasio je Bratina.

Dodao je da druge zemlje imaju po 10 miliona, po 15 miliona sajber napada.

“Zamislite recimo, Norvešku. Bogata zemlja, mnogi imaju interesa da odande nekog prevare i tako dalje. Oni su sigurno izloženiji nego mi na primer. Ali, to ne znači da se mi ne bavimo. Naš digitalni sistem je predvideo sve to i postoje sistemske mere od operatera do državnog nacionalnog centra u kome se sve skuplja. Građani uvek prevare mogu dakle da prijave”, dodaje Bratina.

Jesu li podaci građana ugroženi

Bratina tvrdi da podaci građana načelno nisu ugroženi i da je Srbija u tom pogledu u boljem položaju u odnosu na region.

“Podaci građana načelno nisu ugroženi. Naši građani su odlično zaštićeni u poređenju sa nekim drugim državama. Pogotovo sa državama Zapadnog Balkana. Mi smo superiorni u tome”, navodi Bratina.

Kao ključnu infrastrukturu izdvaja Data centar u Kragujevcu.

“Mesto koje je negde najutvrđenije gde su sačuvani naši najvažniji podaci je naravno Data centar u Kragujevcu. Tu se dakle radi i fizička i logička zaštita i sve ono što je potrebno da bi podaci građana bili sigurni. Podaci naše države se tamo drže”, poručio je Bratina.

O društvenim mrežama: Nisam za zabrane

Govoreći o mogućim ograničenjima društvenih mreža za decu, Bratina kaže da nije pristalica zabrana.

“Kada bude dolazilo do zabrane ili ako uopšte bude dolazilo, one treba da budu po meri”, dodaje Bratina.

Ističe da to znači da one treba da bude podstičuće.

“Ne naprosto nekome zabraniti rad, skinuti ga sa interneta i tako dalje”, dodaje ministar.

Ističe i da nema problem sa kritikama na društvenim mrežama i da one jesu mesto za to.

“Kada su deca u pitanju, tu su najvažniji ustvari roditelji. Ja ne mislim da je veliko uništavanje dečije ličnosti ukoliko ipak pogledate šta vam dete posmatra na internetu”, navodi Bratina.

“Bez REM-a mi nemamo telo koje nas štiti“

O procesu izbora članova Saveta REM-a, Bratina je rekao da će se čitava procedura verovatno ponoviti, kao i da mu se to ne dopada.

“Bez REM-a mi nemamo telo koje može da zaštiti gledalište od prekršaja i svega ostalog”, kaže Bratina.

“Vladajuća većina je takva da ona može da izglasa REM čisto od ljudi koji želi. Međutim, vladajuća većina je ponudila razgovor o tome, a onda su se pokazali zahtevi koji nisu nimalo korektni i zato nemamo REM sada”, dodao je Bratina.

Ukazao je da ako ima opstrukcija, REM ne može biti izabran.

“Mislim da će ova sledeća procedura ići bez ikakvih pregovora, nego samo na glasanje i to bi bilo najpravednije. Ako se već članovi Saveta REM-a biraju u Skupštini, onda Skupština treba da ih izabere slobodnim glasanjem, zar ne”, poručio je Bratina.