Šest stvari koje nismo znali ranije, a saznali smo u 2025.

Ako sumiramo lekcije koje nas je 2025. godina naučila, ovo je šest stvari koje nismo znali, a sada znamo:

1. Veštačka inteligencija nije "alat budućnosti", već sadašnjost

Ranije se o veštačkoj inteligenciji govorilo kao o tehnologiji u nastajanju, a 2025. godine ona je postala osnovna infrastruktura – od pretraživanja i programiranja do novinarstva, obrazovanja i državne uprave. Generativni modeli više nisu eksperiment, već radno okruženje, a granica između "čovek radi" i "AI pomaže" postala je trajno zamagljena.

Umesto pitanja da li će se koristiti i u kojim segmentima, fokus se prebacio na način i obim njene primene. Granica između ljudskog rada i algoritamske asistencije sve je teže uočljiva, što menja shvatanje produktivnosti i odgovornosti.

Istovremeno, regulatorni i etički okviri pokušavaju da prate brzinu razvoja veštačke inteligencije. Pitanja autorskih prava, transparentnosti i kontrole ostaju otvorena, dok države i međunarodne organizacije nastoje da uspostave pravila u oblasti koja se menja brže nego što to zakoni mogu da isprate.

2. Rat u Ukrajini nije bio u prelomnoj tački, ušlo se u dugu fazu iscrpljivanja

Postojala su očekivanja da bi rat u Ukrajini mogao da uđe u završnu fazu. I tokom 2025. godine govorilo se o mirovnim planovima, ali bez definitivnog rešenja na vidiku. Umesto toga, sukob je prerastao u dugotrajan rat iscrpljivanja, bez jasnog vremenskog okvira i sa stalnim promenama na terenu.

Posledice rata postale su vidljive daleko izvan same Ukrajine. Evropske ekonomije suočavaju se sa povećanim troškovima, dok se u političkom prostoru pojavljuju razlike u stavovima o daljoj vojnoj i finansijskoj podršci Ukrajini. Pitanje održivosti dugoročne pomoći postalo je tema političkih rasprava.

Rat u Ukrajini sve više funkcioniše kao trajni faktor međunarodnih odnosa. Utiče na bezbednosne strategije, vojnu industriju i odnose unutar saveza, pre svega Evropske unije, pri čemu se brza i jednostavna rešenja ne naziru.

3. Bliski istok više nije regionalna, nego globalna tačka nestabilnosti

Sukobi na Bliskom istoku pokazali su da taj region više ne stvara samo lokalne bezbednosne izazove. Svaka eskalacija ima potencijal da utiče na globalne tokove – cenu energenata, pomorski saobraćaj, kao i globalnu trgovinu.

Pored ekonomskih posledica, kriza u tom regionu snažno utiče i na diplomatske odnose velikih sila. Pitanja bezbednosti, savezništava i uticaja međunarodnih organizacija ponovo dolaze u fokus.

Bliski istok se sve češće posmatra kao prostor u kojem se prelamaju interesi globalnih aktera. Time region dobija ulogu šireg bezbednosnog čvorišta, sa posledicama koje se osećaju daleko izvan njegovih geografskih granica.

4. Zapadni svet nije jedinstven onoliko koliko se mislilo

Ranije se podrazumevalo da će politički i vrednosni konsenzus Zapada ostati stabilan. Sada je postalo vidljivo da Zapad ne nastupa uvek jedinstveno po ključnim globalnim pitanjima i da postoje duboke razlike u pristupu ratu u Ukrajini, migracijama, energetici, ekonomskim politikama...

Unutrašnje političke promene u pojedinim državama dodatno su oslabile zajednički konsenzus. Iako savezništva formalno ostaju stabilna, način donošenja odluka postaje složeniji, uz češće javne nesuglasice među dosadašnjim partnerima.

U takvom okruženju pojavljuju se alternativni oblici međunarodne saradnje. Prošireni BRIKS i slični formati nude drugačije modele povezivanja, posebno za zemlje koje traže veću autonomiju u odnosu na postojeće zapadne strukture.

5. Društvene mreže više ne oblikuju samo javno mnjenje, već izbore i geopolitiku

Postalo je jasno da društvene mreže više nisu samo platforme za komunikaciju. Algoritmi koji upravljaju vidljivošću sadržaja direktno utiču na formiranje javnog mnjenja i političkih narativa.

Uticaj ovih platformi naročito dolazi do izražaja tokom izbornih procesa i društvenih previranja. Način na koji se informacije šire ili ograničavaju može imati presudan uticaj na političku dinamiku u pojedinim državama.

Tehnološke kompanije time preuzimaju ulogu aktera sa značajnom političkom težinom. Odluke o moderaciji sadržaja često se donose bez jasne demokratske kontrole, što otvara pitanja odgovornosti i transparentnosti u digitalnom prostoru.

6. Svet se nije usporio posle kriza, ubrzao se

Nakon niza globalnih kriza, očekivalo se da će 2025. godina doneti određenu stabilizaciju. Umesto toga, tempo promena dodatno se ubrzao, kako u tehnološkoj, tako i u političkoj i društvenoj sferi.

Procesi koji su ranije trajali godinama sada se odvijaju u mnogo kraćim vremenskim okvirima. Države, institucije i privrede suočavaju se sa stalnom potrebom prilagođavanja, često bez dovoljno vremena za dugoročno planiranje.

U takvom okruženju kriza prestaje da bude izuzetak, a sposobnost brzog reagovanja i adaptacije postaje ključna veština pojedinaca, institucija i država.

Razumevanje konteksta postaje jednako važno kao i samo praćenje događaja. Jer ono što danas znamo nije konačno znanje, ali jeste okvir u kojem će se donositi odluke u budućnosti. Upravo zato, ovu godinu treba započeti sa svešću da se promene nastavljaju – često mnogo brže nego što u potpunosti možemo da ih sagledamo.

Za pisanje ovog teksta korišćena je pomoć ChatGPT-ja.