Glamočić: Subvencije poljoprivrednicima ostaju iste, ali će biti promena kod direktnih davanja

Strategija u resoru poljoprivrede se menja – fokus će biti manje na ekstenzivnim kulturama, a više na intenzivnim: voću, povrću i stočarstvu, koji donose veće prinose po hektaru. Posle kijevskog sajma o bezbednosti hrane i saradnje Srbije i Ukrajine, otvara se pitanje kako globalne krize utiču na srpsku poljoprivredu.

Više od polovine svih državnih subvencija 2026. godine biće namenjeno poljoprivredi.

Dragan Glamočić je, u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da je ukupan budžet za poljoprivredu koji je planiran za narednu godinu maksimum koji država može da izdvoji, oko sedam odsto ukupnog budžeta Republike, kao i da mere podsticaja ostaju iste.

"Reč je o razvojnom budžetu. Novac za razvoj ruralnih sredina je dvostruko viši i iznosi 12,9 milijardi dinara. Daćemo novac za izgradnju novih objekata, kupovinu opreme i mehanizacije. Direktna davanja, takođe, moraće da budu pravdana računima, jer se dešavalo da se sredstva koriste za kupovinu stanova i automobila, što do sada nije bilo zabranjeno", ističe Glamočić.

Konkursi za opremu i junice

Prema njegovim rečima, od naredne godine novac će i dalje brzo stizati do proizvođača, a biće uveden i kalendar javnih poziva, odnosno tačno će se znati koji konkursi se raspisuju u kom mesecu.

Ministar najavljuje da će u narednih desetak dana, odnosno do kraja godine, biti raspisani svi javni pozivi za nabavku opreme, kao i podsticaj od 100.000 dinara za junice.

Govoreći o bezbednosti hrane i njenoj kontroli, Glamočić ističe da su inspektori svakodnevno na terenu, da se rezultati provera redovno objavljuju i da je situacija sve bolja.

Svaka srpska namirnica biće označena

Osvrnuvši se na medijske napise o aflatoksinu u brašnu, sumpor-dioksidu u jagodama ili pesticidima u šljivama, ministar objašnjava da problem nije u prekoračenju dozvoljenih količina, već u tome što na deklaracijama nije bilo naznačeno da proizvodi sadrže određene supstance, što je obavezno po propisima.

"Osim bezbednosti, radimo i na kvalitetu. Bila je akcija u vezi sa palminim uljem, a sledi da svaka namirnica proizvedena u Srbiji ima svoju oznaku, koja će tačno pokazivati gde je proizvod nastao i razlikovaće se od hrane iz uvoza. Ne mislim da je hrana iz uvoza loša, već da naši građani imaju pravo da znaju šta je proizvedeno u našoj zemlji, posebno kada je reč o mesu", navodi ministar.

Glamočić dodaje da je na sajmu o bezbednosti hrane u Ukrajini, gde je prisustvovao kao izaslanik predsednika Srbije, ključna poruka bila da hrana mora da bude dostupna svima, bez obzira na krize i ratna dejstva. Na događaju je organizovana donatorska akcija u kojoj je prikupljeno oko 200 miliona evra za Kijev.

"Ključno je što sam imao sastanak sa ukrajinskim ministrom privrede i poljoprivrede, na kojem je razgovarano o sporazumu o slobodnoj trgovini, koji Srbija nema sa Ukrajinom, iako mnogo trgujemo: uvozimo metale, a od prošle godine izvozimo velike količine mineralnog đubriva. Ukidanje tarifa u oba smera bilo bi od velikog značaja", zaključuje ministar.