Život se vraća u kuršumlijska sela, sve više povratnika i onih koji bi da kupe imanje

U sela u kuršumlijskom kraju, posebno u ona blizu administrativne linije, život se polako vraća. Posle obnove hotela u Kuršumlijskoj banji, iz davno ugašenih ognjišta ponovo se vije dim. Uz sve više povratnika, ima i onih koji bi da kupe zemlju i započnu život baš u tom kraju.

Miroljub se posle pola veka iz Beograda vratio u rodno selo Vrelo, na samoj administrativnoj liniji sa Kosmetom i obnovio domaćinstvo u kome je šezdesetih godina živelo tridesetoro Filipovića.

"Osećam se prelepo, prezadovoljan sam, čist vazduh, čista hrana. Imam ovce, imam koze, kokoške. Zanimam se polako, koliko mogu. Sad nam je otvorena i banja, to nas je spasilo. Vratio sam se ja i mnogi se vraćaju jer sada imamo gde da odemo, da se skupimo", kaže Miroljub Filipović, iz sela Vrelo kod Kuršumlijske banje.

I komšija Sveta je nameran da penzionerske dane provede na dedovini. Oformio je ribnjak sa autohtonim vrstama riba.

"Tu je zastupljen šaran, ima domaćih riba, klen i krkuša. Planiram i da proširimo malo pošto je Kuršulijska banja krenula sa radom. Videćemo kasnije možda bude malo tu i sportskog ribolova, uhvati pa vrati", kaže Sveta Vukadinović.

Sveta je vlasnik i jedine vodenice potočare u ovom kraju.

"Ja sam četvrta generacija u mojoj porodici Vukadinovića koji je uspeo da održi ovu vodenicu da radi. Trudimo se i da prenesemo na mlađe da nastave tim putem", priča Sveta.

Vodeničar čuva tajnu dobrog brašna. Kaže da proja ima ukus ovog kraja i da uz ostale specijalitete predstavlja jedinstvenu ponudu kojoj ni jedan gost ne može da odoli. Zato oživljavanje banje ima višestruki značaj.

"U prethodne tri godine zaposlili smo 130 ljudi što je izuzetno značajno za ceo kuršumlijski kraj. Pored toga mnogi poljoprivrednici i zemljoradnici i oni koji se bave stočarstvom, mogu svoje domaće proizvode, odnosno domaću radinost, da prodaju našim gostimam što itekako upotpunjuje sadržaj u Kuršumlijskoj banji", kaže Stefan Đokić, direktor Kuršumlijske banje.

Da se život ponovo vraća na ove prostore svedoče i slike obrađenih voćnjaka i prelepih pašnjaka, kao i obnovljene svetinje za koje se meštani nadaju da će postati deo turističke ponude.