Osude blokade RTS-a: Nedopustiv pritisak na Javni servis

Punih nedelju dana novinarima, snimateljima, urednicima i realizatorima RTS-a uskraćena su prava na rad i emitovanje programa, što je po slovu zakona Javni servis obavezan da radi. Zato ministar za evropske integracije Nemanja Starović očekuje jasnu i nedvosmislenu reakciju Brisela umesto - kako kaže - razočaravajućeg saopštenja.

Smatra da je svakome jasno da je to nešto što je nedopustivo i što ne bi bilo moguće u bilo kojoj državi Evrope, da se takav pritisak sprovodi, da se ljudima koji rade, novinarima, tehničkim licima, uskraćuju osnovna ljudska i ekonomska prava.

"Mislim da je najveći deo javnosti u Srbiji da tako nešto mora da se obustavi. Dodatno zabrinjavaju ili mlake ili nedostajuće reakcije strukovnih udruženja, veoma razočaravajuće, blage reakcije iz EK, jer ako govorimo o tome da je imperativ poštovanje ljudskih prava i slobode medija, onda je ovo sve što vidimo nešto što se sa tako nečim kosi. Svako ima pravo na kritiku da ukaže šta treba da bude bolje, ali niko nema pravo da uskraćuje pravo na rad i ograničava elementarna prava. Zna se kako se protesti sprovode, a to nije blokiranje i nešto što podseća na talačku krizu u kojoj se radnici RTS-a nalaze", rekao je Starović.

Branko Pavlović, pravnik i poslanik, ističe da je protivzakonito oduzimanje ustavom garantovanih ljudskih prava – nasilje. "Makar bilo u formi pevanja, igranja i ne znam ni ja šta, ali fizički ti se ponašaš kao nasilnik. Zanimljivo je da oni sebe ne doživljavaju kao nasilnike, a u stvari jesu", smatra Pavlović.

Oštrije reakcije očekuje i novinar Filip Rodić.

"Konkretne akcije i reakcije nije bilo, zbog, mislim, pritiska. Sa jedne strane postoji strah države da će time izazvati još veću eskalaciju i još veći problem, a sa druge strane novinarska udruženja i novinari ne žele da se zameraju pre svega studentima, ali i drugim akterima koji su uključeni. Verujem, da se radi o bilo kojoj drugoj televiziji, da bi to bilo osuđeno sa svih strana, a ovako vidimo blage osude novinarskih udruženja, koja su reagovala jer je dotle došlo da je nemoguće ćutati na to", kaže Rodić.

Zahtev grupe studenata i građana koji blokiraju Javni servis – da se raspiše novi konkurs za članove Saveta REM-a iako je postojeći u toku – nema nikakve veze sa RTS-om. Članove Saveta regulatora za elektronske medije bira Skupština, a RTS u taj proces nije uključen.

"Relativizuju mogući odgovor države koja će možda biti prinuđena da primeni mere prinude, označavajući ih kao nasilje. To nije nasilje. U skladu sa zakonom, primena odgovarajućih prinudnih mera uopšte nije nasilje, nego uspostavljanje reda", kaže Pavlović.

Čedomir Antić, profesor Filozofskog fakulteta, ocenio je da se ustanove ne mogu uspostaviti borbom protiv njih samih.

"Kako je moguće da neko veruje da može totalitarizmom i nasiljem da zavodi demokratiju, da boreći se protiv ustanova uspostavlja ustanove? Mi vidimo veliki broj ljudi koji su bili vezani za RTS, a koji se nikada nisu odvažili sami da nešto kažu protiv RTS-a, sada su prvi na barikadama, a nisu se odricali milionskih honorara", rekao je Antić.

Rodić je upitao da li bi u Americi mogla da se vidi blokada Foksa, Si-En-Ena, Em-Es-En-Bi-Sija. "Ne. Ako želimo da budemo deo normalnog sveta, mislim da i sa RTS-om to ne treba da se dozvoli", dodaje Rodić.

O blokadi RTS-a ponovo se oglasila i predsednica Skupštine Ana Brnabić. Kaže da je neovlašćeno sprečavanje ili ometanje emitovanja radio i televizijskog programa krivično delo, za koje Krivični zakonik predviđa novčanu ili kaznu zatvora do godinu dana.