Nadoknada školske godine – kako će izgledati nastava, ocenjivanje i završni ispiti

Milan Stošić, direktor Osnovne škole "Veselin Masleša" u Beogradu podseća da su generacije učenika koje sada završavaju osnovnu ili srednju školu već bile u izuzetno nestabilnim okolnostima, od pandemije koronavirusa do tragičnih događaja iz maja 2023. godine.

"Ova generacija je pre četiri godine bila u koroni. Tada su zaustavljeni u redovnom vršenju svojih dužnosti i nastavnici, i roditelji, i deca. Od tada se neprestano nalazimo u nekom kriznom periodu", kaže Stošić.

Naglašava da se rad škola zasniva na dugoročnim strateškim dokumentima kao što su raznovrsni i godišnji planovi. Prema tome će, kako navodi, svaka škola morati da pokaže koliko je odstupila od svojih planova zbog tekućih okolnosti.

"Svaka škola će, u saradnji sa ministarstvom, savetnicima i zavodom, morati da kaže koliko je odstupila od godišnjeg plana rada", objašnjava Stošić.

Prednosti i mane osmog časa

Kada je reč o uvođenju osmog časa kao mogućeg rešenja za nadoknadu propuštenog gradiva, Stošić upozorava na opasnost od "preteranog formalizma".

"Suština su obrazovno-vaspitni ciljevi dece. Ne možemo se baviti decom samo formom – možemo sa platama i satnicama – ali ne i sa njima. Svaka škola će morati da pronađe način da ne preoptereti učenike", poručuje direktor OŠ "Veselin Masleša".

Branislav Ranđelović iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta znanja i obrazovanja saglasan je da je dodatni čas "osetljivo pitanje". Smatra da je trenutna situacija u skladu sa blokadam institucija i protestima možda i prilika da se preispita način na koji se organizuje nastava.

"Danas deca imaju jako kratku pažnju. Teško je da će sa tolikim brojem časova kvalitetno učiti. Možda je ovo i trenutak da razmislimo o smanjenju dnevnog opterećenja u smislu nastave. U moje vreme je pažnja popuštala već tokom petog ili šestog časa", kaže Ranđelović.

Ističe i da će osmi čas biti svojevrsni test za nastavnike – da provere koliko su deca u stanju da prate nastavu i da se kroz praksu utvrdi šta je moguće, a šta nije.

"Biće to pravi način da vidimo šta deca zaista mogu, a šta ne", naglašava sagovornik.

Povratak u školske klupe – ima li krajnjeg roka

Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija ističe da se još uvek ne zna kako će se situacija sa povratkom u školske klupe razvijati, ali da su prosvetni radnici duboko zabrinuti.

"Možda u javnosti postoji utisak da mi ne brinemo, ali mi samo o tome sve vreme brinemo – kako će učenici biti ocenjeni i kako će završiti školsku godinu", kaže Dimitrijevićeva.

Navodi da mnogo toga zavisi od trajanja protesta, učenika, posebno maturanata, koji su u velikom broju u blokadi nastave.

"Ne zavisi sve samo od nastavnika. U zavisnosti od toga kada se protesti završe, zavisiće i način na koji ćemo zaključiti ocene i uspeh učenika", objašnjava sagovornica.

Borko Petrović, nastavnik u OŠ "Stevan Jakovljević" iz Paraćina, navodi da se ne može očekivati isti kvalitet znanja kao u redovnim okolnostima.

"To znanje neće biti ni približno onom koje bi bilo u normalnim uslovima. Poslednjih godina se sve više uči za ocenu, a ne za stvarno znanje", primećuje Petrović.

Napominje da će nastavnici morati da prilagode kriterijume i da u obzir uzmu sve okolnosti.

"Znamo tu decu, njihove mogućnosti i kapacitete. Ako ne mogu trenutno da pokažu svoje znanje, moraćemo da im izađemo u susret, ali to znači i spuštanje kriterijuma", ukazuje nastavnik iz Paraćina.

Ocenjivanje, radne navike, forma i suština

Ranđelović ukazuje na potrebu za većim korišćenjem formativnog ocenjivanja.

"Nastavnici najbolje poznaju svoje đake. Moraće da budu fleksibilni i da nađu kompromis između propisanog i realnog", smatra sagovornik RTS-a.

Posebno podvlači značaj fokusa na stvarno znanje, a ne samo na ocene.

"Dobro je što je kolega podsetio da treba da se osvrnemo na znanje dece, a ne samo na njihove ocene", zaključuje Ranđelović.

Stošić ističe da su prosvetni radnici odgovorni ljudi i da im treba omogućiti mehanizme da školsku godinu privedu kraju na najbolji mogući način.

"Ne možemo ovo završiti ako svi akteri – deca, roditelji, nastavnici, ministarstvo – ne razumeju situaciju i ne usaglase svoje stavove", tvrdi direktor OŠ "Veselin Masleša".

Na pitanje šta savetuje nastavnicima i roditeljima, odgovara da je najvažnije da se prvo vodi računa o deci.

"Prvo gledajmo psihičko stanje dece. Da ih privolimo da se vrate u školu, da ih ocenjujemo formativno, odnosno, da ocena bude afirmativna", poručuje Stošić.

Završni ispiti i autoritet nastavnika

Joca Stojkov iz OŠ "Ivan Goran Kovačić" u Beogradu posebno ističe problematiku završnog ispita.

"To je nešto što treba dobro analizirati. Škole nisu bile u istoj situaciji, a učenici bi trebalo da imaju iste uslove", upozorava Stojkov.

Rešenje, kako navodi, mora da dođe od nadležnog ministarstva i da se zasniva na realnoj proceni situacije.

"Treba doneti adekvatna rešenja na osnovu analiza, a ne šablonski", smatra Stojkov.

Stošić ističe da ima dece koja u školu nisu dolazila mesecima.

"Nemamo više vremena za dodatne sadržaje. Prioritet treba da bude na predmetima koji ulaze u završni ispit – srpski, matematika, fizika, hemija, istorija, geografija, biologija", ukazuje sagovornik.

Upozorava da, iako je proleće i dani su duži, vremena je sve manje.

"Da li ćemo sve stići i da li ćemo sve postići u školi? Potrudićemo se, ali moraju da se potrude i deca, i roditelji", ističe Stošić.

Ranđelović veruje najveći izazov tek predstoji – vraćanje navika.

"Najteže će biti vratiti radne navike i autoritet nastavnika. To nije važno samo za ovu godinu, već za celokupno obrazovanje te dece", zaključuje sagovornik iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta znanja i obrazovanja.