Ekspanzija nelegalne gradnje od kuća do industrijskih objekata - koje su nove mere tužilaštva

Prema podacima sa sajta Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na teritoriji Grada Beograda trenutno ima 266.655 nezakonito izgrađenih objekata. Najviše stambenih, čak 203.298. Potom pomoćnih, stambeno-poslovnih i poslovnih, dok je manje nelegalno izgrađenih komercijalnih, ekonomskih i proizvodnih objekta.

Najviše nelegalnih objekata ima u Kaluđerici, Borči, Ovči i na Altini. 

Da bi objekat bio ozakonjen, mora da ispuni određene prostorne i urbanističke uslove, mora se dokazati vlasništvo, odnosno odgovarajuće pravo na zemljište.

Legalizaciju usporavaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi, nepotpuna dokumentacija koju građani podnose, ali i investitori koji su prekršili projektne poslove, a potom nestali, objašnjavaju stručnjaci i procenjuju da u gradovima koji imaju do 100.000 stanovnika, u proseku 40.000 predmeta čeka na ozakonjenje.

Godišnje se reši oko 1.500,  dok isto toliko novih nastane. Nelegalni objekti ne mogu da se stave pod hipoteku, niti oni koji ih koriste mogu u tim prostorima da registruju proizvodnu ili poslovnu delatnost. Pojedini od tih objekata nemaju ni uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu, pa nemaju ni vodu ni struju.

Iz Ministarstva građevine RTS je dobio podatak da je u Srbiji, zaključno sa februarom ove godine, doneto ukupno 358.680 rešenja o ozakonjenju. Prema tim podacima, najviše rešenja o ozakonjenju doneto je u Novom Sadu, ukupno 28.361, a najmanje u Boru ukupno 1.234. Najveći problem je što se, uprkos ovim brojkama, problem ne rešava, jer bespravna gradnja ne prestaje.

Odeljenja za borbu protiv poreske utaje i nelegalne gradnje

Pre nešto više od dve godine, po nalogu višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića, ukinuta su posebna odeljenja koja su se bavila nelegalnom gradnjom. Ipak, Treće tužilaštvo, koje je nadležno za Novi Beograd, Zemun i Surčin, osnovalo je Odeljenje za gradnju.

Javni tužilac Nikola Marković navodi za RTS da Tužilaštvo svake godine, na kraju godine, donosi plan i program rada za sledeću godinu. Ove godine je, u skladu s tim planom, doneta odluka o formiranju dva nova odeljenja. Prvo odeljenje će se baviti borbom protiv poreske utaje, a drugo će se fokusirati na krivično delo građenja bez građevinske dozvole.

"Ideja formiranja ovog odeljenja je suzbijanje nelegalne gradnje koja je zaista uzela enorman obim, uzela je maha", ukazuje Marković.

Pored toga, kako objašnjava, ova dva krivična dela – poreska utaja i nelegalna gradnja, imaju jednu zajedničku karakteristiku – predstavljaju predikatna krivična dela. To znači da su oni osnov za dalje gonjenje za druga, teža krivična dela, kao što je pranje novca.

"Kada dokažemo ova dela, mi dajemo snagu i dokaze našim kolegama u Višem tužilaštvu da mogu da procesuiraju krivična dela pranja novca",  objasnio je Marković.

Time se ne samo daje novi impuls u borbi protiv nelegalne gradnje, već se i stvara čvršća koordinacija između policije, građevinske inspekcije i tužilaštva.

Marković: Zatičemo svašta na terenu

Nelegalna gradnja u Beogradu poslednjih godina doživela je enorman porast, koji više ne obuhvata samo izgradnju privatnih kuća, već i industrijske objekte. Od malih stambenih objekata, pa do velikih halâ i proizvodnih postrojenja, ova pojava je uzela veliki mah.

"Zatičemo svašta na terenu. Ono što je nova praksa jeste da mi više ne čekamo da nam policija i građevinski inspektori dostave dokaze. Mi odlučujemo da izlazimo na teren zajedno s njima", ističe tužilac.

Sve češće na terenu se zatiču male porodične kuće, koje su uglavnom gradili ljudi kako bi rešili svoja stambena pitanja. Međutim, Marković dodaje da nisu samo privatne kuće u pitanju.

"Pored toga, zatičemo i investitore koji grade veće stambene objekte sa više stanova", kaže tužilac.

Ipak, ono što je posebno privuklo pažnju tužilaca jeste izgradnja velikih hala i objekata za privrednu delatnost.

"Prosto ne možete da zamislite kako to izgleda na terenu. Znači, imate nešto što je nekada bila njiva. Probije se kolski put između i sa leve i desne strane se podižu objekti koji imaju po dva, tri sprata. To su ogromne hale. Čak u jednom objektu smo zatekli magacin sa robom koja je bila već napunjena, pripremljena za dalju distribuciju", rekao je Marković.

U poslednjem slučaju, kako je i sam objasnio, uhapšeno je nekoliko kineskih državljana zbog učešća u izgradnji nelegalnih objekata.

Strani državljani su se, kako kaže tužilac, branili tvrdeći da im je neko rekao da imaju dozvolu za gradnju.

"Radeći na terenu, sakupljajući dokaze, došli smo do saznanja da su to mahom strani državljani. Mi smo njih procesuirali, podignuti su optužni predlozi. Bilo je čak i pritvora, neki predmeti su i dalje u postupku, neki su završeni, a neki su završeni sporazumima", dodao je Marković, naglašavajući da su neki slučajevi uspešno okončani i nakon samih suđenja.

Ko sve prijavljuje nelegalne objekte

Tužilac je objasnio da dobijaju različite prijave o nelegalnim gradilištima i da aktivno sarađuju sa građevinskim inspektorima, koji im sa terena dojavljuju koji objekti su nelegalni, jer imaju uvid u sve relevantne evidencije. Saradnja sa policijom takođe je veoma važna. Tužilac i inspektori obilaze teren i na licu mesta pronalaze nelegalne radove.

Tokom ovih obilazaka, nalazili su građevinski materijal, mašine i radnike, a ova praksa im je pomogla da otkriju prave investitore.

Kakva je sudbina nelegalnih objekata

Kada je reč o sudbini nelegalnih objekata, tužilac je pojasnio da postoje dva postupka: upravni i krivični. Po upravnom postupku, te zgrade bi trebalo da budu uklonjene, ali nije poznato da li će to biti na teret investitora ili Grada Beograda.

Što se tiče krivičnog postupka, tužilaštvo je odlučilo da primeni član 87 Krivičnog zakonika, koji podrazumeva meru bezbednosti oduzimanja predmeta. Ovo je novina, mera koja ranije nije primenjivana.

Tužilaštvo je predložilo sudu da primeni ovu meru, a u jednom slučaju, sud je već oduzeo nelegalni objekat. U drugom slučaju, sud je prihvatio sporazum koji je zaključen sa okrivljenim, što je takođe dovelo do oduzimanja objekta.

Tužilac je takođe napomenuo da kada sud oduzme nelegalno izgrađene objekte, oni pripadaju državi i biće pod upravom Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom.

"Naša uloga kao tužilaštva završava se sa procesom oduzimanja", pojasnio je on.

Odgovarajući na pitanje o budućnosti takvih mera, Marković je rekao da se nadaju da će sudovi prepoznati važnost ovog pristupa.

"To je nešto što ćemo tek videti, ali sigurno ćemo nastaviti s ovim merama", uveren je tužilac.

O akciji na Savskom nasipu: Svi nelegalni objekti biće rešeni

Tužilac Marković je govorio o nelegalnoj gradnji na Savskom nasipu, gde je gradnja zabranjena. On je istakao da su pre dve nedelje pokrenuli akciju i zatekli nekoliko nelegalnih vikendica. Lica koja su izvodila radove su uhapšena i procesuirana.

Tužilac je dodao da će nastaviti da obilaze i postupaju po svim nelegalno izgrađenim objektima.

"Nastavićemo da idemo od kuće do kuće, od vikendice do vikendice. Svi će biti procesuirani i, u saradnji s građevinskom inspekcijom, nadamo se da će ti objekti biti rešeni", zaključio je tužilac Marković.

Celo gostovanje Markovića u Beogradskoj hronivi možete pogledati u videu na početku tekasta.