Socijalni radnici i građani - između stigme i odgovornosti

Bebu ostavili i roditelji i hranitelji kada su saznali da je dobila dijabetes. Devojčicu su maltretirali očuh i majka. Oba slučaja bila su u nadležnosti centara za socijalni rad, koji su, inače, u Beogradu u štrajku već mesec dana.

Odgovarajući na pitanje da li se socijani radnici bave samo problemom siromaštva, samo nasiljem u porodici i porodičnim slučajevima ili moraju da rade sve, Sandra Perić iz Komore socijalne zaštite kaže za RTS da njene kolege nemaju tu privilegiju da biraju koje slučaje mogu da uzmu i koje žele da uzmu.

“Nemaju privilegiju da biraju kojom oblasti žele da se bave. Ako radite u centru za socijalni rad, znači da radite ili u određenoj službi - za zaštitu odraslih i starih, ili dece i mladih, ili radite u službi koja se bavi materijalnim davanjima, pa pokrivate te oblasti. Osim ako radite u manjim centrima za socijalni rad, onda ste privilegovani da radite i sa odraslima i sa decom i mladima, i da se bavite novčanom socijalnom pomoći”, napominje Perićeva.

Na pitanje po koliko slučajeva može da ima jedan socijalni radnik u Beogradu, ističe da ne bi izdvajala Beograd kao posebnu sredinu, zato što je takva situacija u celoj zemlji.

Zaduženje jednog socijalnog radnika - od 5 do 200 slučajeva

“Kada je reč o centrima za socijalni rad, mi nemamo suštinski zvanično nikakvu statistiku koliko je jedan stručni radnik u centru za socijalni rad zadužen. On može da bude zadužen od 5 do 200 slučajeva. Niti se zna tačno šta je to jedan slučaj - da li je to jedna porodica, jedan korisnik, jedan dosije ili sve ono što mi radimo sa tom porodicom, niti je naša oblast takva da vi možete brojčano da merite. Mi govorimo o ljudima i bavimo se ljudima i ne možemo nikako da govorimo o ciframa. Nažalost, ono što nam deluje kao jedan predmet koji je najjednostavniji, može da nam se do te mere zakomplikuje", kaže Perićeva.

Navodi primer da ukoliko se osoba javi za novčanu pomoć ili ima neki stambeni problem, može da se ispostavi da je žrtva nasilja, žrtva trgovine ljudima, da ima neke druge potrebe.

Prema njenim rečima, složenost predmeta može izuzetno da raste i nikako ne može da se govori o brojkama. “One su svakako mnogo veće nego što bi trebalo”, navodi Perićeva.

Dragan Vulević dodaje da se ne može govoriti o brojkama koje se vode na pojedinačnom slučaju.

“Ali, ako uzmemo ukupan broj stručnih radnika u centrima za socijalni rad u Srbiji, koji je oko 1.400, ne znam tačan broj, tu su i pravnici, psiholozi, pedagozi, socijalni radnici, specijalni pedagozi, i da sistem socijalne zaštite opslužuje 750 hiljada korisnika. Pa onda vidite”, napominje Perić.

Ko kontroliše radnike centara za socijalni rad

“Mi imamo naknadnu kontrolu, nadzor nad stručnim radom i zakonitosti rada centara za socijalni rad. To je sada uobičajeno postupanje nadzornog organa. To je Ministarstvo za brigu o porodici koje se odnosi na porodično-pravnu zaštitu i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja - odnosi na klasičnu socijalnu zaštitu", kaže Vulević.

Naknadno se, kako kaže, radi po slučajevima kada se pojave u javnosti i radi se na nivou pojedinačnih prigovora i predstavki građana u konkretnim slučajevima.

Nekad i sad 

"Radio sam nadzor nad stručnim radom baram 30 godina u starateljstvu. Mi smo imali tzv. nadzore nad stručnim radom koji su imali elemente stručne pomoći. Trajali su dva-tri dana i svaki centar za socijalni rad u Srbiji bio je obilažan najmanje jedanput u tri godine", kaže Vulević.

To je, kako napominje, bilo nekada. "Danas ima centara za socijalni rad koji nisu videli nadzorni organ ili komisiju ministarstva da izvrši nadzor po 20 do 25 godina" ukazuje Vulević.

Zbog čega su centri za socijalni rad u štrajku

Perićeva kaže da su centri za socijalni rad opravdano u štrajku.

"Mi se nalazimo u mesecu kada obeležavamo Međunarodni dan socijalnog rada. Ceo mesec je posvećen socijalnom radu. Nažalost, zbog svih ovih dešavanja nismo ga obeležili možda na pravi način, a možda baš i jesmo. Mnoge kolege na fakultetima su ga zaista prikladno obeležile određenim radionicama, a moram da kažem da su ga možda najbolje obeležile kolege koje su trenutno u štrajku i to su kolege iz Gradskog centra za socijalni rad koji su već 30 dana u štrajku. Trenutak u socijalnoj zaštiti je takav da zaista kolege imaju opravdane razloge za štrajk”, podvukla je ona.

Govoreći o zahtevima, navodi da se odnose na poboljšanje uslova rada. “Ne samo na materijalni status zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, nego i na uvođenje normativa. Koliko to jedan stručni radnik može da bude zadužen, a da recimo nema pravo na grešku”, dodala je Perićeva.

Glavni problemi u funkcionisanju centara za socijani rad

"Mi ne moramo sada da čupamo travu i da sadimo novu. Pre sedam, osam godina, još dok sam bio radno aktivan, sačinili smo jednu analizu funkcionisanja centara za socijalni rad na teritoriji Srbije", rekao je Vulević.

Prema njegovim rečima, glavni problem u funkcionisanju centara za socijalni rad je broj struktura zaposlenih radnika. To podrazumeva da je broj nedovoljan ispod sada propisanih normativa. "Mi imamo nedostatak i socijalnih radnika, i psihologa, i pravnika", dodaje on.

"Imamo centre koji nemaju kompletan stručni tim, koji ne mogu zbog toga da vrše poverene poslove. Da bi se obezbedila specijalizacija kolega da se bave određenom problematikom, da budu specijalisti za rešavanje nasilja u porodici, za trgovinu ljudima, ne mogu da svaštare. Druga stvar, postoje dva ministarstva - Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju - obuhvata deo porodično-pravne zaštite. I postoji Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje se bavi socijalnom zaštitom. Socijalna zaštita, porodično-pravna zaštita su neodvojive. Moraju biti koncentrisane u okviru jednog ministarstva da bi se obezbedio i kontinuitet i sadržaj pružanja, pomoći i nadzora”, kaže Vulević.

Podrška stručnim radnicima

Sa druge strane, Perićeva kaže da se treba bavili i pitanjima podrške stručnim radnicima.

"Mi stalno govorimo o kontroli, ali hajde da vidimo kako možemo da podržimo kolege sa svih strana i da nekako približimo ovu našu oblast građanima", ukazuje ona.

"Mislim da su građani nedovoljno informisani o ovoj oblasti. Mi sa njima treba da budemo na istoj strani", zaključila je Perićeva.