Klimatske promene otežavaju proizvodnju u plastenicima – donose i nove bolesti i štetočine

U plastenicima Sabolč Čikoša trenutno se nalaze rotkvice, salate i spanać, a na leto će ih zameniti paradajz i paprika. Iako se proizvodnjom povrća u zatvorenom prostoru njegova porodica bavi decenijama, poslednjih godina ovaj posao je sve teži, jer su leta sve toplija.

"Zbog klimatskih promena moraćemo da menjamo tipove plastenika, jer će u postojećim biti jako teško održati proizvodnju. Temperatura u zatvorenom prostoru je za 15-20 stepeni viša nego na otvorenom, tako da je obavezno senčenje plastenika. To podrazumeva velike troškove. Takođe, moraćemo da uvedemo i automatsko navodnjavanje da bismo mogli više puta da zalivamo, odnosno da hladimo biljke", kaže poljoprivrednik Sabolč Čikoš.

Sa istim problemima suočavaju se i na gazdinstvu Čabe Nađ. Na 1.500 kvadrata zatvorenog prostora porodica ovog poljoprivrednika proizvodi najpre rasad, a potom i paradajz i papriku.

"Kupujemo mreže za zasenjivanje da bismo i mi mogli da radimo, ali i da bi biljka mogla da izdrži. Ukoliko bi bio samo najlon, biljka ne bi mogla da podnese te temperature", kaže Čaba Nađ, poljoprivrednik.

Visoke temperature donele su i nove štetočine i bolesti u Srbiju

Zbog ekstremno visokih temperatura, proizvođači koji se bave plasteničkom proizvodnjom imaju sve više problema sa bolestima i štetočinama.

"Usled povećanja prosečne temperature, štetočine sve ranije napadaju biljke, a pojavile su se i neke nove vrste koje pre petnaestak godina kod nas nisu ni postojale", ističe Sabolč Čikoš.

Pre deset godina, kažu poljoprivrednici, bilo je i tripsa i grinja, ali u daleko manjem broju nego sada.

"Zime su blage, a te štetočine prezimljavaju u zemljištu i čim temperature porastu, one počinju da se razmnožavaju i sa njima se teško izlazi na kraj. Sredstva za zaštitu biljaka koje koristimo deluju, ali je problem što se insekti sada mnogo brže razmnožavaju. Tako smo, recimo, pre deset godina imali pet generacija nekih insekata, a sada ih za jedno leto bude i deset generacija", objašnjava Čaba Nađ.

Sve veći problem je paradajzov moljac, pre svega, jer su jaja jako mala i teško ih je suzbiti.

"Pojavljuju se već u junu i do septembra bude mnogo generacija ove štetočine. Ona se i hrani lišćem paradajza, a buši i plodove. Ranije je naša proizvodnja trajala do prvih ozbiljnijih mrazeva, a sada već u septembru dosta poljoprivrednika završava proizvodnju, jer je nemoguće sačuvati biljke. Već krajem avgusta moramo da odvojimo plodove koji su oštećeni. Bude onih koje možemo da prodamo, a sve više je i onih koji su toliko oštećeni da moramo da ih bacimo. To je čist gubitak", dodaje.

Zaštita biljaka je veliki izazov jer plodovi brže sazrevaju i često se koriste bez termičke obrade

Stručnjaci potvrđuju da se proizvodnja u plastenicima poslednjih godina suočava sa sve većim izazovima. Samo tokom prošle godine visoke temperature imale su značajan uticaj na stanje i kondiciju useva, pojavu bolesti i štetočina, što je rezultiralo povećanjem troškova proizvodnje.

Ukoliko se ovakav scenario nastavi i u narednom periodu, proizvođači će morati da sprovedu mere koje bi sprečile zagrevanje plastenika i smanjile vreme između navodnjavanja. Takođe, biće potreban i drugačiji unos hraniva zbog brzog prolaska biljaka kroz faze razvoja, kao i drugačija zaštita od bolesti i štetočina.

"Preduzimanje i primena određenih sredstava za zaštitu bilja moraju prethoditi pregledi sa tačnom detekcijom uzročnika, mora se poznavati ciklus razvoja štetočina, biologija patogena, kritični broj insekata koji ugrožavaju biljku, epidemijski prag bolesti. Kod izbora pesticida mora se voditi računa o kratkom periodu sazrevanja plodova i konzumaciji često bez termičke obrade. Zbog toga preporučujemo integralnu zaštitu sa upotrebom pesticida sa kratkom karencom ili bioloških preparata uz postavljanje insekatskih mreža ili klopki za izlovljavanje insekata”, kaže Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe RC Zrenjanin.

Proizvodnju paradajza u plastenicima tokom 2024. godine ugrožavale su i kukuruzna sovica, plamenjača i crna pegavost, a problema je bilo i u proizvodnji krastavca.

"U poslednje vreme proizvodnju krastavca prati intenzivna pojava biljnih vaši, koje u početnim fazama rasta mogu uticati na porast biljaka, a koje prenose i destruktivne viruse. Kako je ovo biljka sa izuzetno atraktivnim cvetom, proizvodnja je često pod pritiskom tripsa, koji oštećuje plodove i usporava napredak biljke. Takođe, kao i u proizvodnji paradajza, postojanje vrlo povoljnih uslova u plasteniku, uz razvoj lisne mase krastavca i smanjenje provetrenosti, doprinosi učestaloj pojavi simptoma bolesti plamenjače i pepelnice", objašnjava.

Stručnjaci poručuju da izbor preparata za zaštitu treba prilagoditi fazi razvoja biljaka uz poštovanje vremena delovanja. Pojedine mere potrebno je primenjivati preventivno ili najkasnije po pojavi prvih simptoma.

Veoma je bitno da se prate saveti Prognozno-izveštajne službe Srbije koja kontinuirano prati stanje svih useva u zemlji i o svim pojavama i promenama informiše poljoprivrednike.