Koji je poslednji rok za opstanak školske godine – da li su pretčasi i radne subote dovoljni da se nadoknadi izgubljeno

Nastava se prvog radnog dana ove nedelje održava u 95 odsto osnovnih i srednjih škola, podaci su  Ministarstva prosvete, a u pet odsto osnovnih i srednjih škola je obustavljena.

Đaci u hodnicima, učionice prazne, nastavnici u zbornici. Neki učenici čak i ne dolaze u školu. To je ekipa RTS-a zatekla na terenu – u dve škole, osnovnoj i srednjoj.

Ima profesora koji su u potpunoj obustavi rada, ali i onih koji drže časove od 30 ili 45 minuta. U međuvremenu se govori o nadoknadi nastave i o tome kako će se završiti školska godina.

Od 12. decembra maturanti Devete beogradske gimnazije su u blokadi. Od 24. januara pridružili su im se i profesori. U ovom trenutku nastavu ne drži 46 nastavnika, dok 37 drži časove od 30 minuta.

Nastava je za one koji žele da je imaju organizovana po prilagođenom rasporedu.

"Imate roditelje koji podržavaju učenike da ne idu u školu. Isto tako veliki broj roditelja žele da im deca idu u školu, a što im je na neki način onemogućeno. Pokušali smo koliko toliko da napravimo red. Imate učenike koji dolaze u školu, ali bojkotuju nastavu. Pa i sa njima se nešto radi – profesori koji su u obustavi drže nekakve radionice", objašnjava direktorka Devete beogradske gimnazije Tatjana Šuković.

"Mi na svoje radno mesto dolazimo svaki dan, tu provodimo između tri i pet sati, bavimo se našim učenicima u raznim vannastavnim aktivnostima, zaista komuniciramo mnogo sa roditeljima koji nas u velikom broju podržavaju", ističe Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija.

Produžetak školske godine ili radne subote – koja su moguća rešenja

Plan nadoknade je napravljen i poslat Ministarstvu. Postoji više načina da se nastava nadoknadi – pretčas, sedmi čas, radna subota, sažeto gradivo. Ali sve to zavisi od škole, jer nisu sve u isto vreme obustavile rad, niti su svi prosvetni radnici u isto vreme započeli obustavu.

Maturanti prvi završavaju školsku godinu i nalaze se u nezavidnoj poziciji, jer ih čekaju i pripreme za fakultete.

"Ako uđemo u mart, to je nemoguće nadoknaditi bez produžetka školske godine ili nečeg sličnog", smatra direktorka Devete beogradske gimnazije.

Izazovi su isti i za osnovce. U osnovnoj školi "Branko Radičević" od ukupno 100 zaposlenih prosvetnih radnika u ovom trenutku samo dve nastavnice i jedna učiteljica drže nastavu u trajanju od 45 minuta. Od početka obustave nastave do kraja februara u ovoj školi izgubljeno je 11 nastavnih dana.

Iako su napravili plan nadoknade za januar, kažu da će morati da izvrše korekcije zbog časova izgubljenih u februaru.

"Prvi predlog je da nadoknadimo tako što ćemo dodavati čas nedeljno u bloku – prvo prvi, pa sledeće nedelje drugi čas, i tako redom. Mislim da ni to neće biti dovoljno, pa ćemo možda morati da uvedemo eventualno neku radnu subotu, koja nije najpopularnija ni među učenicima, ni među roditeljima, ni među nastavnicima", kaže direktorka ove OŠ "Branko Radičević" Suzana Lipić.

Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da su i pored svega još uvek u zakonskom minimumu.

"Čak i ako ne bude nadoknade, imamo zakonski važeću školsku godinu. Šta to znači? Dve trećine nastave ako održimo, i bez nadoknade, to je zakonski validna školska godina. Ako od sredine marta krenemo u školu i ništa ne nadoknađujemo, deca će završiti školsku godinu. Imali smo bombardovanje, imali smo kovid, imali smo onlajn nastavu", objašnjava Ana Dimitrijević.

Obe sagovornice, direktorke, saglasne su da je mart krajnji rok i priželjkuju đake u školskim klupama.

Alternativni modeli nadoknade nastave i socijalizacije dece

Psiholog Branka Tišma kaže da će svako organizovati nadoknadu u skladu sa onim što je izgubljeno.

"Svaka škola ponaosob zna šta je to što je izostalo u nastavi, šta treba da se nadoknadi. Mislim da će morati da se traži kompromisno rešenje, jer mi već dugo nemamo nastavu u klasičnom smislu. Moraće da se napravi presek, da se vidi šta je izgubljeno, i kako da se nadoknadi. Sigurno će biti produžetak školske godine bar sedam dana, radnih subota", kaže Tišma.

Veruje da osim klasičnih modela postoje i drugačiji načini da se uči kroz uključivanje učenika uz pomoć didaktičkog materijala.

"Taj način učenja može biti vrlo efikasan, ako na dobar način pripremite radionice koje nemaju igru već igrene elemente, onda one mogu da budu vrlo uspešne. Bitno je aktivno se uključiti u rad sa učenicima i pratiti ono što oni rade. A najvažnije je da iskažete poštovanje prema njima, da ih čujete i saslušate", smatra Tišma.

Neurofiziolog Ranko Rajević takođe smatra da ako se u nadoknadi nastave gradivo bude učilo napamet onda će to ići veoma teško.

"Imamo razne modalitete i primere - recimo ako učimo hemiju i hemijske elemente možemo da im damo specijalne moći, da vidimo gde se ti elementi nalaze u prirodi i slično. Moraće da se menjaju metode učenja, problema ima svuda u Evropa, a to se vidi i po rezultatima. Ovo nije problem samo sada, imali smo i kovid, ali naši đaci već kaskaju za vršnjacima iz Evrope. Decu učimo za zanimanja koja ne postoje, svet se brzo menja i moramo da se i mi menjamo da bi mogli da pomognemo deci", objašnjava Rajević.

Kao još jedan problem kada deca dugo izostaju sa nastave Branka Tišma navodi gubitak socijalnog konteksta.

"Deca su izgubila socijalni kontekst vanškolskog druženja, ako to neko drugi ne organizuje deca se i ne druže osim putem tehnologija. Deca kroz nenastavne aktivnosti treba da upoznaju svoje vršnjake, ali i nastavnike u vanškolskim uslovima", rekla je Tišma.