Oko: Studentske blokade – veliki društveni pokret i moguća rešenja na Univerzitetu i u Skupštini

Posle sedam dana ostavka predsednika vlade Miloša Vučevića je stigla u Narodnu skupštinu, ali još se ne zna kada će biti održana sednica na kojoj će ostavka biti potvrđena. Pojedine opozicione stranke predložile su i koncept prelazne vlade za izlazak iz krize.

Studenti u blokadi ponavaljaju da traže ispunjavanje četiri zahteva – objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih studenata, aktivista i građana na prethodnim protestima povodom tragedije u Novom Sadu u kojoj je 15 osoba poginulo, a dvoje ljudi je teže povređeno, podnošenje krivičnih prijava protiv svih napadača na studente, profesore i građane i povećanje budžeta za fakultete za 20 odsto.

Jovanović: Monološka verzija debate

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Milan Jovanović smatra da događaji koji su usledili nakon saopštenja Rektorata Univerziteta u Beogradu ubrzavaju proces rešavanja studentskih zahteva na više nivoa, među kojima je i formiranje ekspertskih komisija.

Kako kaže, formiranjem komisija Univerzitet preuzima odgovornost za procenu da li su ti zahtevi ispunjeni ili ne.

"To jeste velika odgovornost Univerziteta. Ali mnogi dokumenti mogu trajati dva-tri meseca. A onda dobijamo još jednu anketnu komisiju koja se koncentriše na ista pitanja iz drugačijeg aspekta", navodi Jovanović, naglašavajući da se time povećava pritisak na institucije, uključujući pravosuđe i tužilaštvo.

Jovanović napominje da odbijanje rektorata da razgovara sa predsednikom Srbije dodatno komplikuje situaciju jer, iako svi zagovaraju dijalog, istovremeno naglašavaju s kim neće razgovarati.

"Imamo monološku verziju debate. To mora da se odblokira. Možda je predsednik i požurio sa ponudom za dijalog, ali činjenica je da je svojim upravljanjem suspendovao najjaču ustavnu funkciju – da bude moderator u društvu u ovakvim prilikama", ističe profesor sa Fakulteta političkih nauka.

Kako sumira, u ovom trenutku ne postoji kredibilan sagovornik – ni u vladi, ni u parlamentu, ni u predsedništvu.

Vojinović: Studenti u blokadi najznačajniji društveni pokret u Srbiji u poslednje dve decenije

Istoričar i saradnik Balkanološkog instituta SANU Miloš Vojinović nije bio iznenađen odbijanjem poziva na razgovor. Kako kaže, veruje da bi studenti u tom slučaju poručili da ne žele da neko pregovara u njihovo ime, što bi onemogućilo postizanje bilo kakvog značajnijeg rezultata.

"Ovo je verovatno najznačajniji društveni pokret u Srbiji u poslednjih 20 godina. Vidimo pravi generacijski sukob. Ova nova generacija studenata ima energiju koja je prodrmala i vlast i opoziciju – i onu koja je naklonjena nacionalnim temama i onu koja sebe vidi kao građansku opoziciju", ističe Vojinović.

Objašnjavajući šta podrazumeva pod "generacijom", ističe da to nisu samo vršnjaci, već ljudi koji su prošli kroz slična iskustva, posebno nedostatak privilegija.

Poziva se na jedno nedavno istraživanje koje pokazuje da najstariji građani u velikoj meri podržavaju vlast, dok je ta podrška među mladima između 18 i 29 godina izuzetno niska.

"Starije generacije su, zbog iskustva iz 90-ih i tranzicije posle 2000. godine, više naklonjene stabilnosti, miru i razvoju. Mlađa generacija, međutim, ima veće ambicije i ne zadovoljava se postojećim stanjem", ističe Vojinović.

Pravi istorijsku paralelu sa 19. vekom, kada su mlađe generacije odbijale da prihvate status kvo i tražile dalje reforme i promene.

Kada je reč o uticaju medija na profesore i rektorske kolegijume, Vojinović naglašava da određene vrste izveštavanja mogu da dodatno zaoštre situaciju. 

"Takvo podizanje tenzija nikako ne doprinosi rešavanju krize. Tokom jednog eksperimenta, trudio sam se da nekoliko dana pratim vesti isključivo kroz aplikaciju jednog tabloida. Shvatio sam da to stvara potpuno drugačiju sliku stvarnosti. Ako su javnom servisu upućene kritike jer je reč o mediju koji finansiraju građani, to ne znači da privatni mediji mogu potpuno ignorisati bilo kakva pravila i etiku", naglašava Vojinović.

Ističe da napadi u emisijama sa visokom gledanošću dodatno otežavaju bilo kakvu mogućnost dogovora i pokretanja rešenja sa trenutne "mrtve tačke".

Rešenje u Skupštini

Na pitanje da li bi sednica Skupštine u kojoj bi se raspravljalo o ostavci premijera koji je još uvek u punom kapacitetu donela nove tenzije ili relaksirala situaciju, profesor Jovanović ističe da je po prirodi uvek optimista.

"Verujem da takva rasprava može doneti neku vrstu napretka, ali naše iskustvo sa radom Skupštine nije baš najbolje. Vlast i opozicija su često u stanju da se fokusiraju na blokade i opstrukcije. Međutim, možda bi bilo korisno da rasprava o ostavci bude jedan signal da je vreme za promene. Iako sam svestan da neće biti radikalnih promena, važno je da se razgovara i da se čuje glas nezadovoljstva koji dolazi od građana, jer to može voditi ka pozitivnim pomacima", napominje Jovanović.

Profesor Jovanović ističe da sistem inače funkcioniše na podršci i verovanju. 

"To je subjektivan osećaj. Poverenje u institucije je u glavama ljudi kao građana. Mi verujemo da se naše želje, očekivanja i zahtevi – od strane onih koje smo birali i koje plaćamo – sprovode. Ako primetimo da to oni ne rade, mi treba da ih menjamo. I u ovom društvu kojem mi težimo, u liberalnom konceptu demokratije, to se događa zato što imate različite opcije na izborima, a to je kod nas upitno, zbog izbornog sistema. Cilj studenata nije vlast", kaže Jovanović.

Naglašava da, kada se govori o institucijama, one su napravljene da služe u sistemu koji funkcioniše.

"Političke partije ili sindikati treba da rade na artikulaciji tih interesa. To naše partije ne rade. Vlast je sistematski izmorila opoziciju čestim izborima, radila je na dezorganizaciji i svađanju opozicije međusobno. Pritom, nije postojao dijalog u parlamentu. I šta se desi kada građani to prepoznaju – onda u takvom sistemu – nezadovoljstvo se izlije na ulice, kao bujica", smatra profesor sa FPN-a.

Vojinović ističe da su, u tom smislu nezadovoljstva, studentske blokade jedna pahulja snega koja je vremenom postala sve veća i veća grudva.

"Čini mi se da su i pojedini potezi vlasti uticali na to da taj protest postaje sve veći. Imamo zbir mnogo manjih kriza koji se spoje u jedno veliko izražavanje nezadovoljstva. Dakle, sve je naravno počelo s tom tragedijom u Novom Sadu. Naknadno se na to nadovezala reakcija vlasti", kaže Vojinović.

Posebno su značajni, smatra istoričar, upornost i zajedništvo studenata. 

"To je mobilisalo jedan značajan deo javnosti. Građani u njima vide neku novu energiju i snagu. Ključni paradoks naše situacije je sledeći. Upravo ovo o čemu smo govorili. Dakle, mi vidimo veoma veliko nezadovoljstvo koje nije artikulisano u političkom smislu. I upravo zbog toga to jeste kriza", smatra Vojinović.

Uspeh studentskih blokada i šta dalje 

Istoričar Miloš Vojinović ističe da prema studentima, baš zbog toga što su za kratak period prešli put od klupe i knjige do političkih aktera, ne treba biti strog.

"Ali na osnovu ovoga što smo videli, mislim da protest zapravo posle nekog vremena prosto, u smislu podrške, opadne. Dođe do neke vrste zamora", smatra Vojinović. 

Profesor Fakulteta političkih nauka ističe da studenti ne mogu da budu preterano dugo u blokadi.

"To je jedan aktivizam masa difuznog pokreta koji nosi bunt mladosti i zanos, što je potrošno. Mladi nose ovaj protest, ali generacijski. Oni podržavaju prosvetare, a prosvetari podržavaju studente. U prosveti i za prosvetu je vezano dva miliona ljudi, kad uzmete studente, đake, predškolsko obrazovanje i zaposlene. Tu su čitave porodice. To je jedan ozbiljan konglomerat, polovina našeg društva. Sistem je slao impulse vlasti da nešto nije u redu u obrazovnom sistemu i da su ljudi nezadovoljni. Vlast nije reagovala adekvatno da predupredi", kaže Jovanović.

Kada je reč o prelaznoj vladi, profesor Jovanović smatra da nije sasvim siguran da li su studenti za takav predlog. 

"Opozicija mora da se opredeli, sa druge strane. Opozicija je slaba da tako jak predlog uputi vlasti, a vlast je već to odbila deklarativno. Opozicija želi da iskoristi ovaj pritisak na vlast. Sa druge strane, Srpska napredna stranka zbog snage uvek može da obori prelaznu vladu. Međutim, sada je napravljena atmosfera da ako se razgovara, to je izdaja jedne ili druge strane. Ako bismo pravili tu vladu, prvo moramo da razgovaramo i tražimo rešenje", rekao je Jovanović.

Celu emisiju možete pogledati u video zapisu na početku teksta.