Sajber kriminal u Srbiji – koje su najnovije metode prevare i kako se odbraniti

U toku je nova SMS prevara u obliku tzv. fišinga, upozorilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Prevaranti se lažno predstavljaju kao zastupnici poznatih kompanija kao što su Netfliks ili Majkrosoft. Preko SMS-a ili mejla od građana traže lične podatke pod izgovorom da je to neophodno radi ažuriranja naloga ili ponovne uplate.

Major policije Nenad Bogunović ističe da je policija samo u prošloj godini imala preko hiljadu predmeta iz oblasti sajber kriminala.

Kada je reč o najnovijim slučajevima prevare u vezi sa Netfliksom, Bogunović objašnjava da građani prime SMS poruku ili mejl, gde dobiju maliciozan link koji možda deluje kao pravi.

"U poruci se navodi da je korisniku navodno istekla pretplata ili nije prošla uplata za Netfliks ili bilo koju drugu platformu. Kada kliknete, odete na sajt koji je sličan pravom i tamo vam traže podatke sa platne kartice, neke vaše lične podatke, sve zavisi od platforme do platforme. Još ako napravite grešku i ako vam kartica koja je na tekućem računu bude povezana s tim nalogom, možete ostati bez apsolutno svih sredstava, što se, nažalost, dešava u praksi", upozorava Bogunović.

Navodeći još neke slučajeve tzv. fišinga, one sa pošiljkama Pošte Srbije, Temua, Majkrosofta koji navodno traži aktiviranje naloga, Bogunović upozorava da prevaranti postaju sve kreativniji.

Major policije ukazuje i na slučajeve lažnog predstavljanja kao prijatelja, to je tzv. spufing, gde se od građana traže fotografije platne kartice.

Bogunović apeluje na građane da to ne čine, naročito da ne šalju fotografiju zadnje strane kartice gde se nalazi sigurnosni CVV kod jer je to, kako ističe, isto kao da ste nekom poslali svoj PIN kod.

Sajber kriminal najprofitabilniji

Ukazuje na to da je profit od sajber kriminala danas višestruko veći od svih ostalih vidova.

Kako je naveo, prevaranti postaju sve bolji, poruke izgledaju sve verodostojnije, iako se i dalje uočavaju gramatičke greške.

"Naravno, mogu se primetiti i razlike u linku u odnosu na originalnu adresu neke kompanije, a koristi se i veštačka inteligencija od koje se može zatražiti da napravi 'fišing' poruku na nekom jeziku i ona će to uraditi", kaže Bogunović.

Da se i informatički pismeni mogu prevariti, Bogunović je ukazao na primeru kada se dobije poruka na Instagramu da ste navodno prekršili autorska prava i da se zbog odgovora na žalbu traži od korisnika da unese sve svoje podatke.

Bogunović apeluje na građane da proveravaju veb-adrese i da obrate pažnju na to da se onlajn plaćanje vrši isključivo na stranicama verifikovanim od platnih institucija, poput "Masterkarda" ili "Vize", što oni uvek označe na stranici.

"Ako toga nema, nemojte plaćati na toj stranici", dodaje major policije zadužen za visokotehnološki kriminal.

Upozorava građane i da ne čuvaju podatke o plaćanju čak i na sajtovima gde su već kupovali.

"Nije pametno ni da čuvate fotografije vaše platne kartice na telefonu, zato što ako neko ilegalno pristupi vašem uređaju, može preuzeti te fotografije i da vam uzme sve što imate", navodi Bogunović.

Uz pomoć VI zloupotrebe likova poznatih

Pored kreiranja poruka koje se koriste za fišing, Bogunović kaže da kriminalci veštačku inteligenciju koriste i za zloupotrebu likova poznatih, javnih ličnosti u Srbiji i u inostranstvu.

Uz pomoć fotografija iz bolnice i romantične prepiske, jedna Francuskinja bila je ubeđena da komunicira sa slavnim holivudskim glumcem Bredom Pitom i prevarena za više od 800.000 evra.

Nenad Bogunović napominje da se policija gotovo svakodnevno suočava sa novim metodama onlajn prevara.

"Bilo je slučajeva gde mislite da pričate sa supružnikom, a zapravo je reč o isprogramiranom botu koji je negde pokupio audio-zapis supruga ili supruge i tražio podatke sa platne kartice", kaže major policije.

"Pecanje" na kriptovalute

Govoreći o pozivima da se ulaže u kriptovalute putem različitih platformi, Bogunović kaže da prevaranti sa lažnih profila love svoje žrtve preko društvenih mreža.

Kreće se sa nekim početnim ulogom 250-300 evra sa obećanjem da se jako brzo mogu zaraditi dve, tri, četiri hiljade dolara, dodaje Bogunović.

"Postoji čitava mreža botova, a nekada su to i osobe koje se predstavljaju da navodno rade za kol-centre, gde vam na sajtu prikažu kako vaše investicije tobože, rastu, kako tih 250 evra odjednom postane 2.500 evra i onda ljudi pomisle zašto ne bi uložili hiljade svojih, pravih evra", objašnjava Bogunović i ističe da se dešavalo da su pojedinci prodavali stanove.

Spomenuo je i prošlogodišnju policijsku akciju u kojoj je uhapšeno 14 osoba, gde su građani Australije i Švajcarske oštećeni za više od dve milijarde evra.

Ukazao je i na slučajeve prevara sa portalima za rezervaciju smeštaja poput Bukinga i Er-Bi-En-Bija.

"Opet je reč o lažnoj veb-adresi poput 'booking1.com' ili 'boooking.com'. Jako je lako generisati takve sajtove, ljudi prosto nisu oprezni. To se uz pomoć nekih programa napravi da to izgleda kao pravi sajt Bukinga i onda vam skinu sva sredstva s kartice a ako ih nemate, mogu zloupotrebiti vaše podatke da varaju nekog drugog što je poseban problem", napominje Bogunović.

Kaže da je vraćanje novca od prevara u nadležnosti banaka.

"Imamo sjajnu saradnju sa Udruženjem banaka Srbije koja savetuje građane uz pomoć slogana ‘tri puta meri, jednom klikni'", kaže Bogunović.

"Zaista smatramo da je prevencija važna, zato što kada smo počeli da pričamo o tim lažnim porukama Pošte Srbije, građani su prestali da 'klikću', zaključuje major policije i glavni koordinator službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Nenad Bogunović.