Priče beogradskih zadužbina – istorija koja čeka obnovu

Miša Atanasijević, Ilija Milosavljević Kolarac, Vuk Karadžić, Luka Ćelović, Vlajko Kalenić. Živeli su u različito vreme, ali zajednička im je bila želja da iza sebe ostave zaostavštinu koja će biti na korist svima.

U Svetogorskoj ulici nalazi se zaostavština Jevrema Grujića, a zanimljivo je da je ovo prva kuća u Beogradu koja je proglašena za spomenik kulture. Sagrađena je u 19. veku.

Godinama unazad u ovoj kući održavane su predstave, izložbe, a 1967. ovde je otvorena prva diskoteka u Beogradu.

Branka Conić iz Doma Jevrema Grujića kaže da je fasadnu dekoraciju na ovoj kući uradio jedan od najvećih majstora italijanskog slikarstva Domeniko Dandrea.

"Zamislite kada bismo danas, a doći će vreme i za to, morali da nađemo nekoga ko je na tom nivou da može to da uradi. Pored brige o kući, čuvamo i neke od najznačajnijih slika Paje Jovanovića i Uroša Predića", ističe Conićeva.

U ovom delu grada ima nekoliko zdanja starih ceo vek. Zadužbina Ive Andrića u Ulici Milutina Bojića je očuvana.

Objekat u Hilandarskoj, u kojem je sada Trgovačka škola, nekada je pripadao imućnoj porodici Naumović, sve dok nije postao zadužbina. Tu je i skela i građevinsku ogradu, jer je u toku rekonstrukcija.

Neke čekaju obnovu, a neke sudsko rešenje

U Beogradu ima više od 20 zadužbina i na desetine istorijskih kuća.

Posle Drugog svetskog rata mnoge od njih su nacionalizovane, pa i danas traju sudski sporovi o vlasništvu.

Zadužbina Nikole Spasića je u srcu Knez Mihailove ulice, ali zgradi nedostaju ornamenti i deo fasade, a Spasićev prolaz je već nekoliko puta bio zatvaran iz bezbednosnih razloga.

Prema rečima onih koji se brinu o zadužbini Nikole Spasića, dva puta je nadziđivan ovaj objekat, što je uočljivo na zdanju, a za 70 godina postojanja nikada nije rekonstruisan. Tako tvrde oni koji upravljaju ovim zdanjem.

Ranije su iz Gradskog i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, za Beogradsku hroniku rekli da nisu nadležni, a sami stanari nemaju novca za sanaciju.

Mnogi zadužbinari su svoju imovinu ostavljali Univerzitetu, Matici srpskoj i drugim organizacijama od ugleda, a njihovo održavanje je skupo, pa je pomoć lokalnih samouprava neophodna.

Obnova težak i skup posao za vlasnike

"Prosto vlasnici kuća nisu u mogućnosti da samostalno izvrše jednu obimnu, ne čak ni renovaciju, nego restauraciju", ističe Branka Conić.

Na Studentskom trgu su dve značajne zadužbine: Miše Atanasijevića i Ilije Kolarca. Nedaleko je i zadužbina Vuka Karadžića.

Na Terazijama je zaostavština Sime Andrejevića Igumanova. Đoka Vlajković ostavio je zgradu kod Narodne skupštine.

U koju god ulicu da zakoračite u centru grada, primetićete zdanja koja čuvaju istoriju Beograda.

Od Nemanjića do 21. veka

Vukan Marković, saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže za RTS da je zadužbinarstvom u srednjem veku i kod Nemanjića nastala najbitnija i najznačajnija srpska srednjovekovna baština.

"Sve što je manje-više na Unesku (listi baštine), što su Srbi podigli su zadužbine srpskih vladara iz srednjeg veka i one su značajne ne samo kao legat tih vladara svom narodu, nego su i arhitektonska remek-dela, umetnička remek-dela – Dečani, Gračanica, Bogorodica Ljeviška, Sopoćani i ostali značajni manastiri", ukazuje Marković.

Međutim, kaže da je u sedmom veku zadužbinarstvo imalo i svoju političku dimenziju. Odnos vladara i crkve bio bitno drugačiji nego danas i zadužbine srednjovekovnih kraljeva imaju za cilj da u suštini plasiraju neku vrstu ideologije.

Zakonsko regulisanje zadužbina

Marković ističe da bi danas postojao način da se zakonski regulišu zadužbine.

"To se, na primer, u Britaniji zovu trustovi, dakle da ideju imovine stavite u taj tzv. trust. Vi održavate neku vrstu kontrole prema njemu, ali i ne možete da nasledite, odnosno ne možete da raspolažete na isti način", navodi istoričar.

Ističe i da bi mogle da se uvedu poreske olakšice kako bi se zadužbinarstvo poticalo, a tako bi i izrazito bogati ljudi vraćali svom društvu deo novca koji su zaradili.