Pregledi kao preventiva – svaki dinar uložen u bezbednost i zdravlje radnika isplati se dvostruko

Medicina rada je u nekadašnjoj Jugoslaviji, bila je jedna od najrazvijenijih u Evropi – svaka fabrika imala je ambulantu.

Pre tri decenije u Srbiji je bilo više od 3.000 lekara koji su se bavili medicinom rada, 2005. godine bilo ih je 680, a danas stotinak.

"Danas je mnogo lošije, pošto je to dodatni trošak za firmu. Masa rudnika je privatizovana. Kada sam počeo da radim '90. godina, svakoga dana bilo je između 20 i 30 rudara. Ljudi koji rade sa vibracionim alatima imaju bolest uzrokovanu vibracijama", kaže prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu Srbije.

Prema njegovim rečima, rudari danas ne dolaze na preglede i po tri godine, osim u slučaju akcidenta. 

"Jedan dinar uložen u preventivu, štedi 16 dinara u kurativi. Što više i češće se rade sistematski pregledi, poboljšava se kvalitet zdravstvene usluge i života pacijenata i radnika", ističe dr Milovanović.

Procena rizika i osnova sa pregleda

Skoro polovina svih zdravstvenih troškova, može se pripisati faktorima rizika koji se mogu promeniti.

"Kada je reč o pregledima u vezi sa zahtevima radnog mesta, to su prethodni ili periodični pregledi za mesta sa povećanim rizikom. Uglavnom se oslanjuju na akt o proceni rizika, koji je dužan, ako je pravilno urađen, da prepozna sve štetnosti i opasnosti koje postoje na tom radnom mestu. U odnosu na prepoznate štetnosti i opasnosti, prepiše se element za osnovnu pregledu", kaže prim. dr Branislav Marić, načelnik Centra za higijenu i fiziologiju rada u Institutu za medicinu rada

Institut za medicinu rada obavi četiri do pet hiljada preventivnih pregleda radnika, a neke kompanije angažuju i privatne klinike.

"Uvođenjem sistematskog pregleda, zaštitili smo mnoge živote, jer su teške bolesti otkrivene u ranom stadijumu. Insistiramo da pregledi budu i širi. Ne samo osnovni sistematski pregled, nego i specijalistički", navodi Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata. 

Napominje da je u javnom sektoru je prosek radnika starosti preko 50 godina, što su praktično potencijalni kandidati za određene bolesti. 

Nova oboljenja sa novom tehnologijom

U Strategiji bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji za period od 2024. do 2027. godine, napominje se da posao treba da bude organizovan da se zaposlenima očuva zdravlje, u najvećoj mogućoj meri u skladu sa prirodom posla.

"Nove tehnologije, hemikalije, elementi uzrokuju stvaranje novih oboljenja i potencijalnih bolesnih grupa radnika. Ima mnogo IT stručnjaka, koji rade na video-terminalima. Kada kažete video-terminal, odmah se pomisli da su samo oči ugrožene. Na prvom mestu je ugrožen lokomotorni sistem zbog nepravilnog položaja sedenja, vratni i lumbalni deo kičme i ramena", ističe prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada.

Prim. dr Branislav Marić, načelnik Centra za higijenu i fiziologiju rada, ukazuje da smenski rad predstavlja faktor rizik.

"Smena noću remeti regularan cirkadijalni ritam i lučenja hormona. Ako postoji nagoveštaj ili manifestno oboljenje, doći će do pogoršanja. Savetujemo svima koji rade noću, ako je firma u mogućnosti, da nakon 10 godina neprekidnog rada u smeni – zamene kolege", kaže Marić.

Bezbednost i zdravlje na radu, kao osnovno pravo na radu, zajemčeno je Ustavom Srbije, prema kome svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove na radu, potrebnu zaštitu na radu.