Kako slepi student Lav Andrić ruši barijere i motiviše svoje drugove

Ispite na prvoj godini položio je u junskom roku. Bez lažne skromnosti kaže da ni druga godina nije teška i da redovno polaže kolokvijume.

"Bio sam skeptičan da li ću da prođem taj prijemni, pošto je dosta ljudi govorilo da je težak fakultet, da je najbolji, borben, da je gladijatorski. Ali sve je u glavi, sve je u trudu. Ako iskreno i sve od sebe najbolje date, ne bi trebalo da imate nikakvih problema", poručuje Lav Andrić.

Redovan je na predavanjima i vežbama, na fakultet dolazi autobusom, bez pratnje. Kada mu treba pomoć, tu su kolege.

"Apsolutno bi trebalo da svima nama bude neka vrsta motivacije, jer je uspeo da s tim problemom uradi, odnosno završi svaku obavezu koju je imao, koju većina studenata bez ikakvih, odnosno ni blizu toliko velikih problema nisu uspeli", ističe njegov drug Nikola Marilović.

Bez privilegija, student kao i svi ostali

Lav ne uživa privilegije zbog svog hendikepa - radi sve kao i ostali studenti.

"Jedina je razlika kada je on u učionici što ne mogu da se oslonim na slike koje pokazujem drugim studentima, već rečima objasnim više ono što drugi studenti vide na slici. Vrlo često se dešavalo da kada postavim neko pitanje, da se Lav javi da odgovori, nekad čak bude jedini koji zna. Pošto sam ga upoznala, videla sam o kakvom mladom perspektivnom momku se radi, koji je pun entuzijazma i koji je u potpunosti spreman da se suoči sa raznim izazovima", kaže Bojana Surla, dekan RAF-a.

Izazovi Amerike 

Izazov mu je bio, da kao srednjoškolac, sam otputuje u Ameriku, na razmenu studenata.

"Sve ulice i gradovi su mnogo veći nego kod nas, to sam primetio. Kada sam prelazio ulicu, mislio sam da je tu kraj, a ono bilo tek pola ulice, tako da je to baš primetljivo bilo", ukazuje Andrić.

U Americi je učestvovao i na školskom takmičenju u plivanju. Svirao je i klavir, ambicija mu je da kao IT stručnjaka radi u nekoj kompaniji.

Bori se sam, ali kaže - sve bi mu bilo teže bez mamine podrške.