Sajber bezbednost u Srbiji – zakon na pomolu, ali primena ostaje izazov

Javna preduzeća, medijske kuće, zdravstvene ustanove – niko nije pošteđen. U Srbiji je ove godine zabeleženo pet puta više napada na banke i finansijske intitucije zlonamernim softverima u odnosu na prošlu godinu. Krajnji cilj napadača najčešće je zarada.

"Dva osnovna razloga koja dovode do incidenata su pre svega ljudski faktor. Ljudski faktor je najslabija karika u sajber bezbednosti - nedovoljna svest o pretnjama koje postoje. Tu su i ranjivosti na postojećim sistemima i softverima koje se koriste ako ona nisu apdejtovana na poslednje verzije", rekao je Srđan Gligorić iz kompanije "Kasperski"

Nacionalnom CERT-u od januara je prijavljeno 1.000 incidenata. Sumnja se da je broj napada znatno veći jer se kompanije često odlučuju da sakriju incidente.

"U ovom situacijama naš savet je da se ipak prijave, jer na taj način mogu da dobiju konkretan savet kako da reše situaciju, ali pomažu i drugima jer ako je isti tip ili izvor napada možemo da upozorimo druge", rekao je Marko Krstić iz Nacionalnog CERT-a

Zakon o informacionoj bezbednosti, čije se usvajanje uskoro očekuje, trebalo bi da obezbedi bolju zaštitu podataka, pojačane inspekcije i veće kazne. Nije dovoljno samo doneti zakon, treba ga i primeniti, kažu stručnjaci.

"Ono gde 'škripimo', da tako kažem, jeste da kad se dogodi neki napad vidimo da je taj napad došao kao posledica da neka procedura nije uvežbavana nakon što je doneta, ili da neka kopija podataka nije testirana", naveo je Slobodan Marković iz UNDP-a

Na alarmantan porast hakerskih napada utiču i geopolotičke tenzije. Zato je važno da se podaci o građanima i privredi čuvaju u zemlji.

"To je ključna komponenta sveobuhvatnog nacionalnog suvereniteta, jer nam omogućava da kontrolišemo svoje digitalne platforme i kritičnu infrastrukturu. To je značajno imajući u vidu geopolitičku situaciu. Potrebno nam je osnivanje Nacionalne agencija za inormacionu bezbednost, usvajajnje Zakona o zaštiti kritične infrastrukture, čuvanje podatak unatar granica države i podrška domaćim IT kompanijama", ocenio je Miloš Jovanović, stručnjak za informacionu bezbednost.

Koliko Srbiji nedostaje stručnjaka za sajber bezbednost, ne zna se tačno. Na globalnom nivou ta brojka je premašila četiri miliona.