Univerzitet u Kragujevcu i dalje u društvu najboljih – koja je tajna uspeha njegovih istraživača

Koja su neželjena dejstva lekova za maligne bolesti na nervni sistem, uticaj visokih doza steroida ili nanočestica iz plastike na ljudsko ponašanje – samo su neka od istraživanja koja se rade u laboratoriji za bihevioralna ispitivanja.

"Određeni terapijski protokoli koji se primenjuju kod ljudi, odnosno u kliničkoj medicini, imitiramo kod životinja i pratimo. Konkretno, bavimo se neurofiziologijom", ističe dr Dragica Selaković, profesorka na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu.

Bazična nauka je prvi korak, izvor za nove ideje i terapije u lečenju. Radovi nastali na osnovu tih istraživanja, publikuju se u najprestižnijim međunarodnim naučnim časopisima.

Inovacije i motivacije

Po tome se srpski istraživači i "mere" sa kolegama iz celog sveta. Na strani bogatijih univerziteta su oprema i uslovi rada. Na našoj, kažu, inovativnost, motivisanost i znanje.

"To je ozbiljna referenca našeg fakulteta jer smo na osnovu toga još prepoznatljiviji u naučnim krugovima u svetu. Možda je to jedan od razloga zbog kog veliki broj stranih studenata se opredeljuje da upiše naš fakultet", navodi prof. dr Vladimir Janjić, dekan na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu.

Na Šangajskoj listi univerziteti se rangiraju u 55 naučnih polja. Zahvaljujući rezultatima u kliničkoj medicini i publikovanju oko 250 radova, Kragujevčani su od 2019. u društvu najboljih. Na ta vrata teško se ulazi, a još teže se tu ostaje.

"Do te 'aristokratije', naš fakultet je i došao tako što ulaže mnogo sopstvenih sredstava iz godine u godinu  i za naučno istraživački rad i publikacije", kaže prof. dr Biljana Ljujić, prodekan na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu

Od univerziteta u zemlji, jedino je još beogradski na Šangajskoj listi u oblasti kliničke medicine. U regionu, Kragujevčani su rame uz rame sa hrvatskim, bugarskim, rumunskim i mađarskim istraživačima.