Sveti Mrata najavljuje zimu – otkud verovanje da domaćin treba da preuzme sve poslove

Stefan Uroš III Nemanjić, sin kralja Milutina i otac cara Dušana, živeo je krajem 13. i početkom 14. veka. Kada je, po naređenju oca, oslepljen, javio mu se Sveti Nikola i obećao da će mu vratiti vid.

Pet godina Stefan je, potom, proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja. Izazivao je divljenje monaha i celog Carigrada svojom trpeljivošću i mudrošću.

Nakon toga, Sveti Nikola je čudotvorno vratio vid oslepljenom kralju. U znak zahvalnosti, Stefan je sagradio hram Visoki Dečani.

Bogato je darivao Baziliku Svetog Nikole u Bariju, u kojoj počivaju svetiteljeve mošti.

Vek je proveo kao pravednik i mučenik. Udavljen je na današnji dan, najverovatnije po naređenju sina.

Nekada se na ovaj dan u narodu proslavljao Sveti Martin. Crkvenom odlukom na ovaj dan premeštena je slava posvećena srpskom kralju. Narod ga je po Svetom Martinu prozvao Mrata.

Narodna verovanja

U skoro svim našim krajevima danas se obeležavaju krsne i zavetne slave. Mnogi su i kršteni njegovim imenom.

Po običajnom kalendaru, ovce se danas ne izvode iz tora. Najavljuje se i zima izrekom "Sveti Mrata, sneg na vrata". Postoji verovanje i da se na Mratindan predskazuje kakva će zima biti. Ako je dan maglovit, zima će biti promenljiva, a ako je vedar i sunčan, biće mraza.

Veruje se i da će, ako domaćin danas preuzme sve poslove u kući na sebe, domaćinstvu krenuti na bolje. U suprotnom, za tu kuću godina će biti loša.

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja i Svetog velikomučenika Minu. Kao istinski hrišćanin, napustio je vojsku i otišao u planinu. Posle nekoliko godina se vratio i pred okupljenima objavio svoju veru u Hrista.

Mučen je i na kraju posečen mačem oko 304 godine. Nad njegovim moštima u Aleksandriji sagrađena je crkva.