Strani univerziteti u Srbiji – zdrava konkurencija ili diskriminacija domaćih fakulteta

Više od 40 odsto mladih koji obrazovanje steknu u inostranstvu tamo i ostane, pokazuje istraživanje koje je Ministarstvo prosvete sprovelo u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku. Zato resorna ministarka Slavica Đukić Dejanović kaže da je dopuna Zakona o visokom obrazovanju i demografska mera.

"Donošenje ovog zakona će zapravo unaprediti mogućnost da visoko obrazovanje, i to na najvišem nivou, bude dostupno većem broju naših ljudi. Težimo evropskim standardima i konkurenciji, a ja bih rekla i većoj mogućnosti naših mladih ljudi da uče u svojoj zemlji. Njihove porodice će finansijski biti manje opterećene za stanarinu i ishranu, koja je povoljnija u našoj zemlji", uverena je Slavica Đukić Dejanović.

Domaći univerziteti tvrde da je izmena predložena bez javne rasprave i traže da se povuče iz procedure. Neprihvatljivo im je da inostranim fakultetima bude dovoljna akreditacija zemlje u kojoj im je sedište.

"To tumačimo kao krajnje diskriminišuću odredbu. Bez adekvatnog procesa akreditacije, ne postoji mogućnost procene da li takva visokoškolska ustanova ima studijske programe i nastavno osoblje odgovarajućeg kvaliteta", navodi se u saopštenju Univerziteta u Beogradu

Zamerke domaćih univerziteta

Rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu prof. dr Mirjana Nikolić smatra da suštinski, formalno, pa i etički, nije u redu da se predvidi mogućnost da neko bez ikakve dozvole, samo na osnovu ekspertize Ministarstva, dobija mogućnost da obavlja obrazovnu delatnost u Republici Srbiji.

"Svaki studijski program koji bi trebalo da bude akreditovan, ustanova mora da plati 320.000 dinara. To znači da, ako imate više studijskih programa, morate sve više da platite", navodi profesorka Nikolić.

Lista zainteresovanih stranih univerziteta nije poznata, ali se pominje dolazak univerziteta iz Italije i Nemačke.

Dekanica Pravnog fakulteta Univerziteta "Union" Violeta Beširević ukazuje da, ako bi došao neki univerzitet sa strane i želeo da obavlja delatnost visokog obrazovanja u oblasti pravnih nauka, nemoguće je da studenti iz Srbije ne izučavaju i pravni poredak države Srbije i postavlja pitanje – ko će to da predaje?

"Mi smo malo zatečeni i činjenicom da je država najavila finansiranje studenata iz Srbije koji budu želeli da studiraju na ovim stranim univerzitetima, a do sada nije izrazila želju da finansira studente iz Srbije koji studiraju na privatnim univerzitetima", ističe profesorka Beširević.

Nijedan dinar iz budžeta za strane univerzitete

Odgovarajući na pitanje dekanice "Uniona“, ministarka prosvete odgovara da će predavati isključivo profesori tih fakulteta i da će od prijemnog do diplome sve biti u skladu sa akreditacijom.

"Najbolji kandidati i na ovim studijama mogu biti stimulisani, kao što su stimulisani i na našim fakultetima, delom finansijski jer su školarine prilično skupe. Ali, nijedan dinar neće iz budžeta Srbije otići univerzitetima", napominje Đukić Dejanović.

U jeku rasprave o izmenama Zakona stižu i prve najave. Koledž Evrope izrazio je interesovanje za dolazak.

"To je institut za postdiplomske studije i studenti iz Srbije mogu da dobiju stipendije za pohađanje naših programa", objašnjava rektorka Koledža Evrope Federika Mogerini.

Ministarka je dodala da će studenti inostranih fakulteta dobijati međunarodnu diplomu koja će morati da bude ratifikovana kao i bilo koja diploma stečena u inostranstvu.