Decenija i po inkluzivnog obrazovanja u Srbiji – kako nove tehnologije pomažu deci iz osetljivih grupa

Taktovi ansambla "Muzika nade" zaista pružaju nadu - da može da se čuje glas svakog deteta, bez obzira na to koliko je osetljivo i ranjivo. Na tome se, podsećaju nadležni, radilo proteklu deceniju i po. Sistemska podrška deci iz osetljivih grupa, poručuje resorna ministarka, ostaje jedan od prioriteta.

Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete, ističe da deca koja imaju izvesne poteškoće i potiču iz različitih senzitivnih grupa, a uključena su u redovne procese školovanja i druže se sa svojim vršnjacima koji se redovno obrazuju, neuporedivo brže napreduju.

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, naglašava da se inkluzivno obrazovanje zasniva na zajedništvu svih - dece, roditelja, nastavnika, institucija.

"Nijedno dete ne sme da bude zapostavljeno. Svako dete ima pravo da razvije sve svoje intelektualne i kreativne kapacitete", poručila je Halačeva.

I pored napretka u procesu inkluzije, još ima brojnih izazova. Neophodno je, kažu upućeni, zaposliti više specijalnih pedagoga i psihologa.

Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, ističe da samo 10 odsto najsiromašnije dece ima pristup predškolskom obrazovanju, dok je 90 odsto osetljive dece u stručnim školama funkcionalno nepismeno.

"I dalje je negativan stav ka školovanju dece sa smetnjama u razvoju u redovnim školama", navela je Kostadinova.

U inkluzivnom obrazovanju pomaže i nova tehnologija. Rad sa robotima, pokazuju studije, doprinosi kognitivnom razvoju dece sa smetnjama i njihovom lakšem uklapanju u društvo.