Danas su Sveti Vrači – dan za molitvu za ozdravljenje, veruje se da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće

Sveti Kozma i Damjan bili su lekari, po hrišćanskom učenju čudotvorci. Rođena braća, rodom iz Male Azije, po smrti oca, kao deca su kršteni i u hrišćanskom duhu vaspitani.

Dobili su veliku blagodat od Boga da leče ljude i životinje od svake bolesti i muke i to obično polaganjem ruku.

Za svoj trud nisu tražili nikakvu nagradu, samo su zahtevali od bolesnika da veruju u Isusa Hrista, pa ih narod nazva besrebrenicima.

Zapisano je, takođe, da je Kozma "ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata".

Svetitelji su ipak sahranjeni jedan pored drugoga u mestu Feremanu.

Svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao Sveti Vrači, predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjovekovnoj odeći, s kovčežićima u kojima su nosili lekove.

Jedna od najpoznatijih fresaka s likovima Svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.

Verovanja i običaji

Po narodnom verovanju, ovaj dan posebno je dobar za molitvu za ozdravljenje. Sveti Vrači obeležavaju se s uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.  

Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave, a u narodu postoji verovanje da na ovaj praznik nije dobro raditi teške fizičke poslove, posebno ne na velikim visinama.  

Postoji i verovanje i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.

Praznik se posebno obeležava u zdravstvenim ustanovama, jer Svete Vrače lekari slave kao zaštitnike svoje profesije.

Sveti Vrači slave se i 14. jula. Posvećeni su istoimenim besrebrenicima rođenim u starom Rimu.