Vršnjačko nasilje neiskorenjeno, samo menja oblik – čije modele ponašanja slede deca

Nekada sitne krađe i razbojništva, a danas maloletnici čine ozbiljna krivična dela. Starosna granica se spustila, pa je među učiniocima sve više mlađih od 14 godina koji ne mogu krivično da odgovaraju.

Jelena Zorić, direktorka i psiholog Centra za socijalni rad Novi Sad, navodi da sve više dece vrši krivična dela.

"Deca vrše ozbiljna krivična dela sa elementima nasilja. Kritičan uzrast je 11-12 godina", rekla je Zorićeva.

Vršnjačko nasilje najčešće se dešava u školi, gde deca provode najveći deo dana. Od februara, nastavnicima su na raspolaganju nove mere, jedna od njih je udaljavanje sa nastave.

Mihreta Fejzula iz Tima za borbu protiv nasilja u školama navodi da su tom merom pokušali da pozovu i druge sisteme.

"Pozivamo ih da reaguju u onim najsloženijim situacijama, kada dođe do ozbiljnijih situacija, da možemo da udaljimo učenika, ali da u toj situaciji kada je udaljen, da se uključe i drugi sistemi, da se pruži podrška detetu, porodici, da se u školi primiri situacija, da se napravi realan plan za reagovanje", rekla je Fejzula.

Formiranje jakog vrednosnog sistema od koga se neće odstupiti

Za godinu i po dana škole su prijavile 2.165 slučajeva vršnjačkog nasilja na nacionalnoj platformi "Čuvam te".

Iz Ministarstva prosvete navode da je nasilje promovisano i kroz medije i kroz društveni kontekst u kome je ponekad i afirmisano.

"Na školi je da radi prevenciju, formira jedan jak vrednosni sistem i da ne odstupa od toga. Budući da katkad porodica zataji", istakla je Snežana Vuković.

Jelena Zorić navodi da je dečje ponašanje najčešće simbol disfunkcionalne porodice.

"Može da se desi da deca zalutaju. Od 60 do 70 odsto je takve dece koja dođu jednom u Centar za socijalni rad. Njihovi roditelji zauzmu ispravan stav o tome i vi već vidite na samom razgovoru da vam to neće biti povratnik", rekla je Zorićeva.

A kada porodica zataji ili kada škola i roditelji ne sarađuju, nasilje eskalira. Nekada ima kobne posledice.