Posle Durova, sprema li se hapšenje i Maska i Zakerberga

Ako bi se biografija vlasnika društvene mreže Telegram pretvorila u neki žanr, bio bi to triler. Radnja bi izgledala ovako – Pavel Durov u svojim tridesetim godinama beži po svetu i bori se protiv država i obaveštajaca i za sve to vreme zarađuje milijarde dolara. Ovaj čovek, vlasnik društvene mreže Telegram, zapravo je vlasnik digitalnog bojišta i vlasnik identiteta mnogih vojnika, i Rusa i Ukrajinaca, koji nisu nužno obukli uniformu, ali učestvuju u virtuelnom, i realnom ratu.

Politikom se aktivno i javno bavi i njegov kolega Ilon Maks, vlasnik Tvitera, politici su izloženi Mark Zakerberg, vlasnik Mete (Fejsbuk i Instagram...) i direktor Tik-toka Šu Zi Ču. Je li ovo epoha u kojoj suštinsku vlast imaju gikovi, genijalni ekscentrici, koje niko ne bira, niti može da opozove?

“Iako postoji narativ da se radi o gikovima, štreberima, mislim da je to njihov brending i deo preovlađujuće kulture spektakla. Međutim, nisu to iste pozicije. Durov je jedna priča, Šu Zi Ču druga, Mask treća. Ono što je zajedničko jeste da svi imaju političke ambicije i da su u redovnom kontaktu sa ozbiljnim strukturama, establišmentima zemalja u kojima borave”, kaže Tiosav Purić, novinar portala Raša tudej Balkan.

Ipak, može li politika u ovom slučaju da se bira? Odnosno, da li onaj ko je u takvom biznisu u kojem određuje javna mnjenja i ponašanje građana i birača, može da ostane otporan na politiku? Ako Durov u intervjuu kod Takera Karlsona kaže da ga mnogo više interesuje da „ima mrežu koja može da utiče na mišljenje milijardu ljudi nego da bira sedište u privatnim avionima“, da li to znači da on nepogrešivo želi da utiče na politička zbivanja?

„Da su se ovi ljudi borili za vlast, to bi bilo opasno. Ali oni su ljudi kojima je ta politika upala u posao. Nisu je prizivali, nisu je priželjkivali, ona im se prosto dogodila”, kaže Zoran Stanojević, urednik Internet portala RTS-a.

Stanojević tu vidi i prednost našeg, domaćeg terena, gde „kapitalizam prolazi kroz tranziciju kroz koju smo mi već prošli“. Praktično, našim biznismenima se politika već 30 godina meša u posao, a i oni se mešaju u politiku. Americi ta era tek dolazi, a primer je Tramp. 

“Meni ovo liči na eru milijardera koji su vlasnici najuticajnijih platformi, i ako se setite, one čuvene knjige Roberta Mekčesnija, pod jednim super naslovom ‘Bogati mediji, siromašna demokratija‘ i ako pogledamo bogate medije, bogate platforme, moramo da postavimo pitanje da li nam je demokratija siromašnija ili bogatija“, objašnjava Aleksandra Krstić, vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Ona vlasnike mreža poredi i donekle izjednačava sa vlasnicima velikih medija Diznija, EOL-a, Merdokovog carstva, koji su uticali na brojne izborne procese, na društvena i politička pitanja. Zajedničko im je da im je pozicija „ista i profitabilna“.

Hapšenje interneta

Kada je 39-godišnji Pavel Durov, poreklom Rus, ali državljanin Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, letos uhapšen po izlasku iz svog privatnog aviona nedaleko od Pariza, mnogi su to videli kao politički proces i napad na slobodu govora.

U onome što je iz policije stizalo do medija navodilo se da je Durov uhapšen zbog “saučesništva u vođenju platforme koja omogućava nelegalne transakcije organizovane bande, odbijanja da razgovara sa vlastima i saučesništva u kriminalnoj distribuciji seksualnih fotografija dece”. Za Durova, ove optužbe su apsurdne. Dok traje proces, vlasnik Telegrama se brani sa slobode, uz kauciju od pet miliona evra. 

“Ta optužnica će biti javna u nekom trenutku, pa ćemo saznati za šta je optužen. U ovom trenutku mi ne znamo da li je ga traže zbog sadržaja koje su drugi ljudi objavljivali na mreži ili zbog neke potpuno privatne stvari, kao što je bilo u slučaju Asanža”, objašnjava Stanojević.

„U slučaju Pavela Durova, jedini problem koji ja vidim je što isti aršini se ne primenjuju na njega i na ostale vlasnike društvenih medija. I oni objavljuju svakakve sadržaje koji su identični ovim sadržajima, jedina razlika je što je kod Durova, možda, na Telegramu, preovlađuje neki narativ koji je proruski, možda i prokineski, što na Fejsbuku i na Tviteru teško može da se probije”, ističe Stanojević.

Durov je, sa svojim bratom Nikolajem, osnovao Telegram 2013. godine i ta društvena mreža najpopularnija je među Rusima i Ukrajincima, naročito otkako je počeo rat. Međutim, Durov je ubrzo morao da napusti Rusiju, pošto nije hteo da dâ ruskim vlastima podatke o opozicionim liderima, niti da ukine naloge na platformi VKontakt, koju je potom prodao. Durov je napustio Rusiju pa lutao po svetu, a zatim dobio pasoše karipskih zemalja, Francuske i Emirata. U međuvremenu, stekao je bogatsvo procenjeno na 15 milijardi dolara. 

“Ovo sve što se dešava može da se stavi u jedan širi kontekst. Naime, izraelski Haarec je nekoliko dana pre nego što je Durov uhapšen napisao jedan autorski tekst gde je došlo do velikog hakerskog napada na baze podataka kojima Izraela raspolaže i oni su procureli u javnost putem društvenih mreža. Međutim, jedina društvena mreža koja nije želela da pomogne Izraelu da skine, ukloni taj procureli materijal je upravo Telegram”, objašnjava Tiosav Purić.

To je, kaže, u saglasju sa urađivačkom politikom Telegrama, koji “zaista odbija da se povinuje tim diktatima viših instanci”.

„Ne kažem da je to direktan razlog zbog čega je Durov uhapšen, ali treba imati vidu širi kontekst, da u svetlu svega onoga što se dešava na istočnom frontu, u sukobu NATO pakta i Rusije preko Ukrajine i u sukobu Izraela i Palestine sa njenim saveznicima, treba imati u vidu da je Telegram tu jedna od retkih mreža koja zapravo odbija da se povinuje zahtevima jedne i druge strane”, pojašnjava Purić.

Francuski sitroen i ruska lada

Mediji su povezali ovo hapšenje sa tim da je Durov nedavno bio u Azerbejdžanu, gde se, kako se navodi, moguće sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

„Francuska je direktno prekršila povelju Evropske unije, hapseći Durova. To što su oni njega optužili, da ne znam, učestvovao je u kriminalnim radnjama, to je potpuno suludo. Oni su tu zapravo aludirali na činjenicu da se Telegram kao mreža koristi u raznim krugovima, pa i među kriminalcima. Mislim da je u kraju krajeva najbolje Dmitrij Peskov rekao da niko ne optužuje sitroen, ni pežo koje voze teroristi odgovorni za bombaške napade“, kaže Purić.

Ipak, isti taj Dimitrij Peskov i ruske vlasti uticale su da Durov napusti Rusiju, baš zbog toga što nije hteo da sarađuje i da podatke o korisnicima mreža.

„Tako je, to sve stoji, to jeste istina. Međutim, molim lepo, on je otišao. Generalno, to postavljanje paralela je meni malo nezgodno jer, kako bih rekao, način na koji se Rusija brendira u svetu nije isti kao način i slika koju je Amerika o sebi. To jest, vrednosti, ako moram da upotrebim tu izlizanu američku reč, nisu iste vrednosti koje Rusija propagira i vrednosti koje Amerika propagira u svetu. Tamo gde u Rusiji na pijedestalu su i druge vrednosti i bezbednost države, zbog njihovog straha od okruženosti i nekoliko prodora koji smo imali sa zapada ka istoku. Tu gde je za Rusiju bezbednost, za Ameriku je sloboda“, ističe Purić.

„U tom smislu, mnogo je skandaloznije kada Ef-Bi-Aj pokuša u zemlji hrabrih i odvažnih da provali u algoritam Telegrama i da pokuša, kada su pokušali da potkupe jednog od inženjera Telegrama Durovu iza leđa, nego činjenica da je Rusija htela iz bezbednosnih razloga da uspostavi saradnju sa Durovom, koji je na kraju krajeva odbio i sklonio se”, zaključuje Purić.

Kosmička politika Ilona Maska

Kada je uhapšen Durov, mediji su pisali – „neka se pripremi“ Ilon Mask. Vlasnik mreže Iks, odnosno Tvitera, daje neskrivenu podršku Donaldu Trampu još od prvog mandata i to neobuzdano javno, na svojoj mreži. Mask je osnivač kompanije Tesla, osnivač kompanije Spejs Iks koja ima kosmički program i preko koje želi da kolonizuje Mars.

Mask je čovek koji je „vratio Amerikance u kosmos“, a njegov satelit omogućava Ukrajincima da koriste nove tehnologije u ratu. Treba li onda Mask zaista da se pripremi i za šta? Za novinara balkanskog servisa Raša tudeja tu nema dileme – Ilon Mask „nije sledeći“, niti je isto što i Pavel Durov.

„Mene Ilon Mask podseća na Pitera Tila, koji je vlasnik Palantire, na Aleksa Karpa njegovog kolegu, kao i na gomilu tih bigtekovaca, da ne pričam o Bezosu, Bil Gejtsu. Oni mene podsećaju na one, kako su se zvali u 19. veku, barone razbojnike. Karnegi, Rokfeler, svi oni koji su izgradili Ameriku u 19. veku, koristeći se tim brisanim prostorom Divljeg zapada, gde nije postojao zakon, gde je moglo da se namigne zakonodavcu, pa da se taj zakon baš ne poštuje“, ističe Purić.

Ilon Mask jeste deo zapadne kulture koga Donald Tramp navodi i kao člana svoje administracije. Stoga, iznenađenje kao što je hapšenje Durova, i ako bi bilo moguće, spadalo bi u izborni spektakl.

„On je nedavno intervjuisao Trampa, kao vlasnik platforme, što je jako zanimljivo. Trampa su intervjuisali brojni novinari, brojni ljudi žele da ga intervjuišu, ali ta pozicija vlasnika platforme koji je u jednom trenutku rekao da „treba da postoji apsolutna sloboda govora“. Prema toj njegovoj definiciji šta je apsolutna sloboda govora – dozvoljeno je sve“, objašnjava profesorka Aleksandra Krstić.

Ako bi slučaj Mask izmakao iz američkih lokalnih prilika, Maska bi čuvale i globalne neprilike. I to najpre ona da je Telegram popularna mreža u ratom zahvaćenim područjima, što Tviter nije.

„Postavlja se pitanje da li je uticaj Tvitera takav da Mask zaista smeta. Ja mislim da nije. Ja mislim da je uticaj Telegrama i grupa na Telegramu daleko veći i opasniji po zapadu i da je zbog toga Durov veći problem. To što se na Telegramu razgovara je Zapadu, koji je indirektno uključen u rat u Ukrajini, ogroman problem“, objašnjava Zoran Stanojević.  

Maskove izjave na Tviteru su skupe. Kada je podržao antisemitsku izjavu, vodeće kompanije su se privremeno povukle sa oglašavanja na Tviteru, zbog čega je izgubio 40 miliona dolara. Jednu od poslednjih kontroverznih izjava, kada se javno zapitao: „Zašto ljudi pucaju na Trampa, a nikome ne padne na pamet da puca na Kamalu Haris ili Džozefa Bajdena“, morao je da obriše sa svog naloga.

Durov i Mask dele i strast prema ekscentričnom privatnom životu. Kako piše Gardijan, Durov donira genetski materijal i smatra se da ima više od stotinu biološke dece. Mask ima dvanaestoro dece, od kojih se jedno ne zove imenom već matemaričkom formulom. Najviše medijske pažnje privuklo je njegova ćerka Vivijen, koja je rođena kao muško, promenila pol i javno se odrekla svog oca. Ilon Mask je tvrdio da je Vivijen „zatrovana komunizmom i mržnjom prema bogatima“, odnosno da dete ubio „vouk virus“ (woke znači potpunu osvešćenost i netoleranciju prema rasnoj diskriminaciji, nejednakosti i LGBT pravima).

Razum i osećajnost Marka Zakerberga

Da država, ili njeni moćnici, vole da kontrolišu medije potvrdio je Mark Zakerberg, vlasnik Fejsbuka, odnosno Mete, kako se danas zove zbir mreža koji obuhvata Fejsbuk (Facebook), Vocap (WhatsApp), Instagram (Instagram) i Trids (Threads).

On se već obraćao američkim predstavnicima, ali je nedavno poslao gotovo pokajničko pismo Predstavničkom domu u kome žali što je kompanija popustila pod pritiskom administracije Džozefa Bajdena i cenzurisala određene objave o kovidu, ali i objave u vezi sa izveštavanjem Njujork posta o Bajdenovom kontroverznom sinu Hanteru, uoči izbora 2020. godine.

„Godine 2021, visoki zvaničnici iz Bajdenove administracije, uključujući Belu kuću, više puta su mesecima vršili pritisak na naše timove da cenzurišemo određeni sadržaj o kovidu 19, uključujući humor i satiru i pokazali su dosta frustracije kada se nismo složili. Na kraju, bila je naša odluka da li da uklonimo sadržaj ili ne“, napisao je Zakerberg.

Međutim, ako je cenzura u vezi sa kovidom bila briga za javno zdravlje, medijski interesantnija i simptomatičnija je cenzura u vezi sa Hanterom Bajdenom, o čijem raskalašnom, zavisničkom i problematičnom ličnom i poslovnom životu je američka industrija 2022. godine snimila čak i film „Moj sin, Hanter“, u režiji Roberta Davija.

Zakerberg je naveo da je Meta „pogrešila“ kada je „privremeno potisnula priču iz Njujork posta iz 2020. o laptopu Hantera Bajdena“, zbog čega je i „promenila svoju politiku kako bi izbegla bilo kakav sličan potez“. U praksi, Zakerberg tvrdi da Metine društvene mreže „više neće 'degradirati' potencijalno lažne postove dok čekaju procene svojih timova za procenu činjenica. Umesto toga, sačekaće rezultate provere činjenica, pre nego što kompanija preduzme bilo kakvu radnju“, naveo je Zakerberg.

„Mene to ne iznenađuje u smislu da mi je začuđujuće da vlast i sistem pokušava da stavi pod kontrolu nešto što su oni konačno shvatili da jeste medij. U Americi se za početak i u celom zapadnom, ajde da kažem u zapadnom, ono što zovemo zapadni deo sveta, vodila velika polemika da li su društvene mreže emiteri i da li su ili su mediji. Ako su emiteri oni ne odgovaraju za sadržaj, oni su antene. Kako bih rekao nije kriv televizor zbog onoga što se na njemu prikazuje a vlasnici društvenih medija su tvrdili – mi smo televizor. A neko je govorio – niste vi televizor, vi ste urednici“, objašnjava Zoran Stanojević.

U ovom konkretnom slučaju Zakerbergove cenzure, urednik portala RTS-a smatra da je reč o „sivoj teritoriji“. 

„U slučaju kovida, tu postoji jak društveni interes da se kaže – ne smete teorije zavere, priče protiv vakcina i onoga što ruši sistem koji mi hoćemo da uvedemo, a to je da spasimo čovečanstvo od pandemije. Ne smete da radite protiv toga, kroz to smo svi prošli. Međutim, u slučaju Hantera Bajdena tu može da bude pitanje nacionalne bezbednosti, da li je to u redu, nije u redu. On je verovatno tu malo iz svog neiskustva prihvatio da uradi neke stvari, a onda kasnije kada je shvatio da to baš i nije morao sada govori kako je to bila greška“, zaključuje Stanojević.

Pred Kongresom se našao i izvršni direktor Tik-toka Šu Zi Ču, i to posle zahteva da se ova društvena mreža zabrani u Americi. Uz mnogo povika i objašnjenja kako je reč o brizi o mladima, američki kongresmeni su zapravo zabrinuli nacionalnu bezbednost. Strah ih je bio da bi Tik-tok, mreža u vlasništvu kompanije Bajtdens (ByteDance) poreklom iz Kine, mogla da kineskoj vladi da podatke o korisnicima. Odnosno, kako se to danas moderno kaže, strah ih je bio od „širenja i promovisanja dezinformacija i propagande“

„Mislim da je to pitanje te globalne perspektive u tome ko ima koju digitalnu platformu, da li su u pitanju vlasnici koji dolaze iz Sjedinjenih Država. Ovde sa druge strane imate Kinu koja je ušla u igru i koja je država koja se sve više razvija i koja ima tu neku vrstu posebne regulacije prema društvenim mrežama, različite zabrane i različite, čini mi se, drugačije aspekte i nije nema demokratsko uređenje ili politički sistem kakav ima Amerika. Tako da taj način čini mi se da je samo jedna borba za uticaj u američkom javnom mnjenju“, objašnjava profesorka Aleksandra Krstić.

Međutim, Šu Zi Ču u životu nije prošao isto kao Durov. Nije ni „lagano“ kao Mark Zakerberg pred Kongresom, niti tako javno kao Ilon Mask pred milionskom Tviter publikom.

„Meni je izgledalo da je on govorio sve one stvari koje bi govorio Ilon Mask ili Mark Zakerberg kada bi se našli u istoj situaciji. Zakerberg jeste bio pred Kongresom, ali nije bio u istoj situaciji. Niko nije govorio o zabrani Fejsbuka, ovde se govori o zabrani Tik-toka. On je koristio tu istu argumentaciju, ali ta argumentacija ne zvuči isto kada govori čovek iz Singapura koji radi u firmi u kineskom vlasništvu, i kada govori Amerikanac koji radi u firmi koja se nalazi u Kaliforniji. Prosto, drugačije se meri“, objašnjava Zoran Stanojević i dodaje: „Uz sve argumente koje je koristio – njemu se ne veruje.“

Prema mišljenju novinara ruskog servisa, Šu Zi Ču se nije ni trudio da izgleda drugačije od američkih „barona Big Teka“. Ponašao se isto kao „bilo koji istočnjak, koji nije Rus ili Kinez, pred Američkim kongresom“ jer su oni „željni američkog, odnosno zapadnog tržišta“.

„Mislim da način na koji Tik-tok nastoji da se i upodobi američkom i evropskom zakonodavstvu, da sve to ukazuje na činjenicu da oni i dalje nisu spremni da idu tamo gde je Durov krenuo i da će oni naprotiv, iako su krenuli, iako je Tik-tok krenuo kao jedna mreža, koja je trebalo da bude kontrteža Instagramu, u smislu kontrateže tim, kao što postoje mejnstrim mediji, postoje mejnstrim društvene mreže, Tik-tok polako postaje mejnstrim društvena mreža, otuda i obeležavanja medija prema zemlji iz koje dolaze“, kaže novinar Tiosav Purić.

Evropska unija poziva društvene mreže da poštuju evropske zakone o digitalnim medijima. Za Zapad, evropski dokumenti štite od zloupotreba i razlikuju slobodu od samovolje. Za kritičare, naročito sa Istoka, evropske direktive i zakoni su dovoljno pošteni da se prema njima uhapsi neko poput Durova. A oni digitalniji, i treći, kažu da se svet smeje analognom pokušaju Evrope da uredi digitalni prostor. Onaj ko bude želeo da uredi prostor, moraće da razmišlja ispred gikova. Ili će i taj prostor urediti – isključivo gikovi.