Zalagaonice rade javno, a tajno – ko garantuje "pozajmice"

Ukoliko želite da pozajmite novac u zalagaonici, moraćete da ostavite nešto kako biste dobili pozajmicu. To može biti zlato, drago kamenje, satovi, slike ili umetnine.

Iz jedne zalagaonice navode da se plaća i dodatna kamata, koja zavisi od toga koliko novca želite da uzmete.

"Što više uzmete, manja je kamata", navode iz zalagaonice.

Nije ni poznato koliko se njih bavi time, jer firme registruju pod različitim šiframa. Na primer jedna beogradska zalagaonica u APR-u vodi se kao preduzeće za izradu unikatnog nakita.

Dušan Uzelac sa portala "Kamatica" navodi da su zalagaonice u Srbiji biznis kao i svaki drugi.

"Oni su ustvari sušta potreba tržišta, jer iako imamo i dobro razvijen bankarski sistem, on ne pokriva jednu kategoriju stanovništva koja je upravo  na tim nekim nižim nivoima zaduženja, tipa ne možete otići u banku da podignete kredit od 100 hiljada dinara, onda imate građane koji i dan danas nemaju bankovne račune", rekao je Uzelac.

Zalaže se sve od nakita, satova, do automobila i kuća. Potpiše se ugovor, bez pravne garancije, a vrednost založenog utvrđuje se na licu mesta kao i kamata.

Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije navodi da se o celokupnoj proceduri malo zna.

"Mi ne znamo ko vrši procenu određenog predmeta koji se preda u zalagaonici, koje su kamate na koje je on dužan da pristane, šta se desi sa samom proizvodom, da li će zaista zalagaonica vratiti taj proizvod koji se zalaže i drugih niz nekih okolnosti za koje se potrošač može naći u problemu. Kakav je taj ugovor koji se zaključuje overen od strane notara ili je to samo međusobno potpisan, i potrošača obavezuje da mora da plaća određenu kamatu ukoliko na vreme ne vrati novac koji je pozajmio", rekao je Dragić.

Ko nadzire rad zalagaonica, nema dovoljno informacija. Poznato je da nisu u nadležnosti Narodne banke Srbije. Zakonom o bankama izričito je propisano da niko osim banke ne može davati kredite.

NBS: Zalagaonice nemaju mogućnost davanja "pozajmica" uz kamatu

Iz Narodne banke Srbije navode da važećim propisima i nijednim posebnim zakonom nije dato ovlašćenje zalagaonicama da se bave davanjem "pozajmica" uz kamatu, bilo bez sredstava obezbeđenja, bilo uz zalogu neke vrednosti ili imovine, ili putem administrativnih zabrana. Zalagaonice se ne mogu baviti davanjem "pozajmica" uz kamatu, bez obzira na oblik, odnosno pravnu formu u kojoj su registrovane. Čak i ako nije od pravnog lica, nego na primer od prijatelja, pozajmica veća od 10.000 evra ubuduće će morati da se overava kod notara. To predviđaju izmene Zakona o javnom beležništvu.

Iz uprave za sprečavanje novca navode da fizička lica po osnovu ugovora o zajmu neće moći da primaju gotov novac u iznosu od 10.000 evra ili više, već se navedeni iznos pozajmice mora uplatiti na račun otvoren kod banke. Predmetne izmene su odgovor države na prepoznate rizike i utvrđene ranjivosti sistema u oblasti sprečavanja pranja novca, odnosno stajanja na put integraciji "prljavog novca" stečenog izvršenjem krivičnog dela zelenašenja.

Za jedne zelenaši, za druge slamka spasa - zalagaonice rade hiljadama godina. Franjevački monasi osnivali su ih kao dobrotvorna društva, a kraljica Izabela je morala da položi u zalog svoje dragocenosti kako bi finansirala Kolumbov put oko sveta. I danas su popularne širom sveta i svuda rade javno, a tajno.