Raseljeni sa KiM pokušavaju da spasu kuršumlijska sela od gašenja

Iz opštine Podujevo je Zoran Đorđević, koji na Kosovo i Metohiju ne može da se vrati. Njegovo porodično imanje nije daleko, ali mu je nedostupno već dvadeset pet godina.

"Prvo selo na kosovskoj strani je Prepolac. Ja sam otišao 1999. godine nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Morao sam da se iselim i nastanio sam se u Davinovcu", kaže Đorđević, koji je živeo u Lauši kod Podujeva.

Krtok se oslanja na Kuršumlijsku Banju, u njemu nema mnogo stanovnika, ali najuporniji ne daju da selo nestane. Bračni par Petrović sa dvoje dece radi na svom imanju, žive od poljoprivrede.

"Ako budemo imali uslove, ako dobijemo neku subvenciju kupićemo nešto ovaca Držali bismo i krave, šta god da daju. Snalazimo se, guramo. Mladi smo, ne fali nam ništa", navodi Dragan Petrović iz Krtoka.

Od kada je otišao u penziju pre nekoliko godina, Vukosav Nikolić je počeo da obnavlja imanje. Na svoje sam se vratio. Leto provedem tu, a zimi sam u Kuršumliju, kaže Nikolić

Da selo Krtok opstane bori se godinama Živorad Petrović sa porodicom. Prilozima meštana izgradili su crkvu.

 Napominje da je opština pomogla da se izgradi put.

Imaju sve uslove za seoski turizam ali im treba dodatni podsticaj.

"Kad dođem ovde, oporavim se", ističe Ružica Petrović.

U Vrelu, koje je s druge strane Kuršumlijske Banje skromno živi desetočlana porodica Milenković.

Goran Milenković ističe da bi trebalo da se renovira crkva koja je, kako kaže, starija od njegovog oca.ali da nedostaje sredstava.

U Vrelo se vratio Miroljub Filipović. Sa braćom je obnovio staru kuću i druge objekte, zasadili su i šljive.

"Više se ne vraćam za Beograd. Dosta je bilo privremenog rada u Beogradu. Sad uživam u svom imanj. Imam svoje ovce, svoje kokoške, ćurke, svoj šljivik. Pečem rakiju, uživam", naglašava Filipović.

Priroda koja ih okružuje, kažu, daje im veliku energiju i mir, nadaju se da će se u stare kuće narod vratiti. Uz malo truda i dobre volje, sva okolna sela mogla bi brzo da ožive i ojačaju.