Zašto Srbija nema dovoljno hranitelja - koliko dece čeka na porodicu

U "Zvečanskoj" nisu deca koja su ostavljena, već ona koja su došla u situaciju da trenutno ili trajnije ne mogu da žive u svojoj porodici i u skladu s tim se ponašaju i stručni radnici, ističe Zoran Milačić.

Ukazuje da bi, verovatno, da nije hraniteljstva i tolikog broj hraniteljskih porodica, tendencija porasta broja dece u ustanovi bila veća.

"Trenutno je, i to je u zadnjih pet godina, oko 400 dece u kontinuitetu. S tim što negde preko 500 dece uđe u ustanovu na godišnjem nivo, što podrazumeva da određeni broj njih izađe, vrati se ili u biološku porodicu, ili se profesionalno osposobi da može da nastavi samostalno svoj život", navodi direktor Centra.

Posebno ukazuje da bi tendencija porasta broja dece u toj ustanovi bila veća da nije toliko hraniteljskih porodica.

U hraniteljskim porodicama oko 6.000 dece

U Srbiji je u hraniteljskim porodicama trenutno oko 6.000 dece. Trenutno u Begradu, gde se i najviše zbrinjava najveći broj dece nedostaje oko 300 hraniteljskih porodica, ističe Ana Simić.

Pored tog nedostatka, naglašava da nema i popularizacije hraniteljstva, upoznavanja javnosti sa tim koliko je značajno za našu decu. S druge strane, potrebno je i da hranitelji budu prihvaćeni i podržani od strane društva.

"Ljudi prihvate kada dođe u Zvečansku, ali neretko naiđemo na negodovanje kada dete završi u hraniteljskoj porodici, pogotovo kada su one situacije kada se dete premešta iz jedne u drugu ili odlazi na usvojenje", ističe Simićeva. 

Napominje da je zarada za rad hranitelja ispod minimalne, oko 31.000, tako da se hranitelji neće obogatiti od te plate, ali da je važan humanitarni rad i želja da se toj deci pomogne.

Uz to, važno je i znati da naknade za hraniteljstvo primaju samo standardni hranitelji, a ne i srodnici prvog reda, jer su oni po zakonu i u obavezi da učestvuju u izdržavanju deteta.

Biološka porodica najbolje mesto za odrastanje

Simićeva dodaje da je malo poznato da sistem socijalne zaštite puno radi na prevenciji kako bi se dete zadržalo u biološkoj porodici, jer je ona definitivno najbolje mesto za odrastanje. 

"Neke stvari se nikad ne mogu nadomestiti, gube se u porodici. Upravo zbog toga se pokušava sve kako dete ne bi završilo u ustanovi. Cilj jeste da dete, iako mora da uđe, što pre izađe. I to je suština zaštite. Mi pokušamo i na tom emotivnom i na svakom drugom planu da damo podršku detetu kako bi bilo normalno i sposobno da nastavi samostalno svoj život. Ali u svakom slučaju, to je proces koji traje", objašnjava Milačić.

Podrška za osamostavljivanje

Što se tiče podrške deci koja izlaze iz sistema socijalne zaštite, Simićeva navodi da od Grada Beograda dobijaju novčanu nadoknadu u iznosu od jedne mesečne plate, što je trenutno između 105 i 107 hiljada dinara mesečno, u trajanju od godinu dana.

Sa druge strane, grad Beograd pruža podršku i stanovanja dece uz podršku i to se realizuje kroz šest stanova koji se nalaze na Čukaričkoj padini, gde deca mogu besplatno da stanuju, ali su u obavezi da plaćaju račune, znači utroška struje, komunalnih usluga, hrane i to je u trajanju do dve godine. 

U samom praćenju dece u tom periodu učestvuje Centar socijalnih radnika, ali je to u svakom slučaju  velika zainteresovanost "Zvečanske", naglašava Milačić, pošto provode neko vreme i period života kod njih.

Kako kaže, formalno nije njihova obaveza, ali pokušavaju s korisnikom da mu obezbede neki posao.

Što se tiče radova u "Zvečanskoj", Milačić se nada da će se ispoštovati svi rokovi i da krajem februara iduće godine budu okončani. krajem februara iduće godine okončaju.