Zgrada UKS – fasada propada, novca nema, ni kirija od čuvenog restorana ne može da se koristi

Krov zgrade se urušava, otpada plafon. Zidovi su puni vlage, instalacije dotrajale. Nema interneta, a često ni struje. Korisnici prostora, udruženja književnika, prevodilaca, i Srpsko književno društvo godinama traže pomoć da se kuća jednog od vodećih intelektualaca druge polovine 19. veka Milana Piroćanca zaštiti.

"Republika Srbija je vlasnik, a grad Beograd korisnik. Ne mogu nikako da se dogovore ko je dužan da održava ovu zgradu koja je još 1945. data na korišćenje tadašnjem Udruženju književnika Srbije i Savezu pisaca Jugoslavije", objašnjava predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda potvrdio je da je pre tri godine uradio projekat sanacije i restauracije fasade i krova sa kojim se saglasio Republički zavod. Ali zašto nije realizovan – ne odgovaraju.

"Sekretarijat za kulturu nam je odgovorio da grad ne može da popravlja zgradu koja nije u njegovom vlasništvu, a Sekretarijat za stambene i komunalne poslove nam je odgovorio da po Zakonu o održavanju zgrada korisnici moraju da održavaju zgradu", kaže predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije Duško Paunković.

Ni kirija od restorana više ne ide na račun korisnika zgrade

Kirija od restorana "Klub književnika“ decenijama se koristila za održavanje zgrade, ali više ne ide na račun korisnika zgrade. Sredstva koja grad i država izdvajaju za projekte po konkursu jedva pokrivaju troškove programa i izdavačku delatnost. Za održavanje ne ostaje ništa.

"Ne zaboravite, ovde se prevodi svetska književnost, ovo nije samo socijalna ustanova za pisce, nego ona ima i svoju kulturnu misiju, veoma veliku koju, na žalost, mnogi ne prepoznaju", ističe predsednik Srpskog književnog društva Nenad Milošević.

U zgradi se održi tri stotine programa godišnje, međunarodni susreti pisaca i prevodilaca. Nije više bezbedna ni za njih, a kažu ni za prolaznike jer postoji opasnost od padanja fasade.

Zaštitne mreže nisu postavljene, ali jeste pločica sa kju-ar kodom da turisti saznaju sve o arhitektonskom biseru Jovana Ilkića i ukrasu Beograda – zdanju čiju su istoriju proteklih 150 godina ispisivale diplomate i znameniti srpski pisci.