Klima se menja, a beton potiskuje zelenilo – kako metropole postaju toplotna ostrva

Sve više se zida, stradaju zelene površine, novo zelenilo se ne sadi i sve je manje oaza u gradu. Beton, asfalt i drugi građevinski materijali apsorbuju i isijavaju dodatnu toplotu.

"Na globalnom nivou je pokazano da su temperature u urbanim područjima od 1 do 3 stepena više nego što je to u okolnim ruralnim oblastima. S druge strane, ove temperature u zavisnosti od niza faktora mogu ići i do 6 stepeni iznad onih koje su u okolini, a u vreme toplotnih talasa čak se sve više pokazuje da usled promena klime na globalnom nivou i onoga što se dešava u gradovima, ove temperature mogu biti i 12 stepeni više nego u okruženju", kaže klimatolog Danijela Božanić.

Zbog smanjenja ili zaustavljanja cirkulacije vazduha nemamo "provetravanje" gradova.

"Zidanje zgrade na način koji nije u skladu sa onim što se zove prostorno planiranje, ili jeste, ali ne uzima u obzir taj efekt cirkulacije vazduha, dovodi do toga da se zaustavlja tok ili smanjuje cirkulacija vazduha. S druge strane, zgrade se prave od materijala koji definitivno mnogo više apsorbuju i sporije oslobađaju toplotu, znači da zadržavaju toplotu", kaže Božanićeva.

Na to utiče i sama boja zgrade jer ako imate tamne boje one će svakako više da zadržavaju toplotu i samim tim da prave toplotna jezgra.

"Drugo, pri visokim temperaturama svi uključujemo klima uređaje. Klima uređaj izbacuje topao vazduh napolje koji direktno zagreva okruženje zgrade", navodi Božanićeva.

Centar grada najugroženiji, potrebno ravnomerno rasporediti zelenilo

Zelenila u velikim gradovima sve više nesdostaje, a takav slučaj je i u Beogradu.

"U suštini, što se tiče vegetacije, vegetacija ima i taj prirodni, rashlađujući efekt. Pokazano je da temperature u samoj hladovini mogu biti od 3,5 do 5 ili skoro 6 stepeni niže, nego što je to na izloženosti suncu. Evropa ide ka tome da u gradovima bude nekih deset odsto ukupne površine grada pod zelenim površinama, sa intencijom i do 30 odsto", objašnjava Danijela Božanić.

Beograd ima par zelenih oaza kao što su Tašmajdan i Košutnjak, međutim, sam način razvoja grada sve više smanjuje zelene površine.

"Postoje politike na nacionalnom nivou koje teže ka povećanju zelenih površina. Znači mi stalno govorimo o pošumljavanju, mi stalno imamo neke aktivnosti koje i na lokalnom nivou i na nacionalnom nivou vode ka pošumljavanju. Međutim, vi morate da imate negde ravnomerno raspoređene te količine zelenila. Mislim da centar grada, koji je najugroženiji, jasno pokazuje da imamo manjak zelenila", rekla je za RTS klimatolog Danijela Božanić.