Nema te voćke koja ne rađa u Rađevini, ali ljudi odlaze

Nema te žitarice ili voćke koja, kažu, ne rađa na rađevskim brdima. Zato se poljoprivredom u tom kraju bavi svako domaćinstvo. U selu Cerova, na imanjima predaka tri puta je manje ljudi nego lane.

"Mi se ovde pre svega suočavamo sa nedovoljno razvijenom putnom infrastrukturom i sa neorganizovanim otkupima za naše poljoprivredne proizvode kao što su šljiva, malina, ali i za jagnjad. Imamo nešto u Krupnju, dok za veće količine moramo voziti na 20 do 30 kilometara udaljenosti", rekao je Damjan Petrović iz Cerove.

Težak a slabo plaćen rad

Na težak, ali slabo plaćen rad navikli su i meštani Šljivove. Na proplancima od jutra do mraka rade cele porodice. I ovo selo nije zaobišao odliv stanovništva, a sve je manje i onih koji su odlučni da ostanu.

Slobodan Aćimović iz Šljivove kaže da do pre par godina nije tako bilo, ali sada odavde odlaze ljudi, a proizvodnja maline i krompira i kukuruza i svega ostalog je otežana u odnosu na ravničarske predele.

"Nije plaćeno kako bi trebalo da bude plaćeno, pa kada bi se ti naši proizvodi bolje plasirali i plaćali, narod bi ostajao tu gde jeste - na svojim ognjištima. Mi se trudimo pa ćemo videti kako će nam biti", ističe Aćimović.

Opština Krupanj jedna je od najsiromašnijih u zemlji. U ovogodišnjem budžetu 20 miliona dinara namenjeno je za podsticaje u poljoprivredi i stočarstvu.

U udruživanju je spas

"Opština Krupanj pokušava da taj negativni trend i migracije učini reverzibilnim, različitim merama subvencija i podsticaja za poljoprivredu kako bi olakšali život i rad lokalnog stanovništva u seoskim sredinama", kaže Mladen Stefanović, predsednik Opštine Krupanj.

Rađevci, kažu, da spas za svoja sela vide u udruživanju, jer tržište ne prepoznaje male proizvođače. Nedostaje im, tvrde, i više brakova i dece, jer veliki deo stanovništva čine neženje starije od 40 godina.