Nevreme nije pogodilo sve njive - u zoni gradonosnog oblaka potpuno uništeni usevi

Snažno nevreme, koje je pogodilo pojedine delove Srbije, nanelo je veliku štetu na objektima, automobilima i usevima. Agronom Jovan Sušić iz Poljoprivredne stručne službe Šabac kaže za RTS da je u zoni delovanja gradonosnog oblaka uništeno 100 odsto useva dok na periferiji talasa može doći do nekog obnavljanja.

Još se saniraju posledice posle jakog nevremena koje je početkom nedelje pogodilo pojedine delove Srbije, a posledice nakon uraganske oluje najviše su se videle u Bačkoj Palanci, gde su mnoge bašte i usevi uništeni.

Nevreme je bilo i u Novom Sadu, Beočinu i u Temerinu. Pre dve nedelje olujno nevreme uništilo je useve i na teritoriji Požege, ali i Novog Pazara.

Agronom Jovan Sušić iz Poljoprivredne stručne službe Šabac kaže za RTS da je nevreme nanelo štetu kukurzuzu, soji, pšenici, s tim što nevremene nije podjednako stiglo na sve njive, pa ni razmere štete nisu iste na svim usevima.

"Na nekim mestima je bilo dramatično. U zoni delovanja gradonosnog oblaka uništeno je 100 odsto useva i tu nema popravke", navodi Sušić.

Kako kaže, sreća u nesreći je da pojasi koji su uništeni nisu toliko veliki.

Ukazuje da je kod Bačke Topole uništeno sve što je bilo u zoni delovanja gradonosnog oblaka.

"Kako je jenjavao intenzitet grada na periferiji je došlo do oštećenja koja će se najverovatnije sanirati odnosno biljka će preboleti to ali će količina useva biti manja", navodi gost Jutarnjeg programa.

Ukazuje da neke biljke mogu da se oporave, te da razmere štete nisu iste na svim usevima.

"Biljka kao i svaki živ organizam ima svoje prilagođavanje. Ako se nije oštetila vegetaciona kupa postoji šansa da se ona oporavi. Na primer soja ako doživi grad u ranim fazama ona može da se oporavi maltene 100 odsto. Kod kukuruza ako je vegetaciona kupa ostala nepovređena isto tako može da se oporavi dosta dobro. Međutim kod useva kao što je pšenica tu su materijalne štete velike", navodi gost Jutarnjeg programa.

Osiguranjem useva do umanjenja štete

Osnovni rizik na području Srednjeg Banata je grad. Klimatske promene uslovile su da grad pada sve ranije, beleži se i u aprilu, dok u julu grad može padati prosečno 12 puta.

Svi se uzdaju da elementarna nepogoda neće pogoditi baš njihov atar. Međutim, prema rečima gosta Jutarnjeg programa ne treba se nadati da će nevreme zaobići baš naš kraj, našu parcelu, već bi bi trebali da razmislimo o osiguranju useva kako bi umanjili štetu.

"Bar u krajevima gde se nevreme ponavlja iz godine u godinu jer su klimatske promene stigle i kod nas i mnogo su agresivnije nego što su bile u dosadašnjem periodu. Neke premije da čovek plati i da bude siguran nije mnogo kako bi mirnije spavao i kako ne bi imao ovakvih stresnih situacija", zaključio je Sušić.

Celo gostovanje Jovana Sušića u Jutarnjem programu možete pogledati u videu na početku teksta.