Nepalci voze autobuse, Turci zidaju zgrade, a Rusi popravljaju automobile – gde je nestala domaća radna snaga
Zanat u rukama uvek je bio zlata vredan, a čini se da postaje sve vredniji. Hroničan nedostatak vozača, građevinaca, medicinskog osoblja razne države rešavaju na različite načine. Grčka će ove godine početi da dovodi radnike iz Egipta za sezonske poslove, a u Srbiju odavno dolaze vozači iz Šri Lanke i Indije. Ako imate automobil, nije zgoreg da znate i koju reč ruskog – stigli su novi majstori.
Izgleda da će i automobile uskoro da nam popravljaju stranci. Negde to već i rade. Zato, nemojte da se iznenadite ako u auto-servisu čujete "privjet", "harašo" ili "spasiba". Čak 3.000 kilometara daleko od kuće, u Mirijevu radi Tengiz Šarifov.
“Ja sam iz Rusije došao, izvinite što ne govorim dobro srpski. Ovde sam već mesec dana, ljudi su dobri, posebno u auto-servisu gde radim, dobro su me prihvatili. Mi smo bratski narod, a Srbi su gostoprimljivi. Ostao bih ovde da živim zauvek”, rekao je Tengiz Šarifov.
Kada je pre nekoliko decenija vlasnik auto-servisa otvorio radionicu, nije ni slutio da će radnike tražiti među strancima.
“Jednostavno, ja sam bio u situaciji da zatvorim radnju jer više nemam sa kim da radim. Preko jednog prijatelja, pošto dolazi mnogo Rusa, probao sam da nađem dva radnika, stigli su pre mesec dana, imali su period adaptacije i stvarno sam prezadovoljan. Velika je neizvesnost kad primate stranca za ovako odgovoran posao. Ja sam njima obezbedio stan, imaju dobre uslove, sad sređujemo papire”, kaže vlasnik auto-servisa Vid Ninić.
Prošle godine strancima izdato 50.000 radnih dozvola
U Srbiji je 2023. godine izdato više od 50.000 radnih dozvola strancima, podaci su Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. To je 70 odsto više nego 2022.
Samo u Beogradu je 30.000 stranih radnika više nego pre nekoliko godina. Razloge za to treba tražiti i u tome što se sve manje dece upisuje na zanatske smerove u školama.
“Nama u servis uopšte ne dolaze deca, nemamo kadrova, nema ko da nastavi ove zanate. Takođe, isto tako najveći broj radnika kada se osposobe odlazi u inostranstvo ili krenu da rade na crno”, ističe Vid Ninić.
Skoro su u gradskom prevozu počeli da rade vozači iz Šri Lanke, Bangladeša i Nepala, a procena je da nedostaje još oko 20.000 profesionalnih vozača u Srbiji.
“Linija je dobra, generalno zadovoljan sam ljudima. U svetu gde smo radili ima dobrih i loših ljudi, ovde nismo naišli na loše komentare, čak i vozači kad nas vide na raskrsnici i kad skrećemo, stanu i kažu prođite vi sad. Sve je super”, rekao je za RTS jedan od stranih vozača.
Većina je radila u Avganistanu, Dubaiju, Japanu. Zadovoljni su uslovima i žele da ostanu u Srbiji.
Stranci manje plaćeni od domaćih radnika na gradilištu
U Beogradu je sve više gradilišta, a sve manje domaće radne snage, iako su bolje plaćeni od stranaca, kažu poslodavci. Dnevnica im je između 60 i 80 evra, a strancima oko 50. Najviše je Turaka, Indijaca i Pakistanaca.
“Oni rade 25 dana, nedeljom odmaraju. Ako im je dnevnica 50 evra, to je oko 1.200, 1.300 evra mesečno. Plus troškovi hrane i smeštaja. Oni sa sobom donesu video kasete sa tim šta su i kako tamo radili, odakle dolaze, koje su vrste majstori”, kaže Vesko Ražnatović iz građevinske firme.
Ni u ugostiteljstvu nije bolja situacija. Među najdeficitarnijim zanimanjima su mesari, vodoinstalateri, metalostrugari, keramičari.
Nedostaju još i programeri, doktori, inženjeri, naučnici, a deluje da je ta lista, iz godine u godinu, sve duža.
Коментари