Glas otkriva identitet – kako to rade forenzičari

Forenzička identifikacija govora danas je moćno sredstvo u otkrivanju identiteta osobe. Glas svakog od nas je jedinstven, a ta naučna disciplina već skoro dva veka to iznova dokazuje.

Veštačenje glasa je forenzički pristup analizi glasa i govora. Najjednostavnija podela glasova je na dečje, ženske muške, glasove starijih, mlađih, na viku, šapat i slično.

Forenzičar tokom veštačenja izdvaja parametre glasa iz snimaka, računarskom analizom.

"Na početku, veštak od suda dobije naredbu, sporne i nesporne snimke glasova na kompakt disku kada se kreće u obradu. Obrađivanje snimaka podrazumeva segmentaciju onih glasova koji su od interesa za veštačenje. Zatim se pristupa čišćenju od raznih smetnji, kao što su vetar, buka, muzika u kafiću, u kolima kako bi se snimci pripremili za računarsku analizu“, kaže prof. dr Slobodan Jovičić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Kao što su DNK rezultati i otisak prsta jedinstveni, tako je i sa glasom. Na celoj planeti ne postoje dva ista glasa. Nekada se desi da se dva slična glasa čuju u istoj prostoriji, što može da oteža veštačenje.

"Napomenuću samo monozigotne blizance. Tako da, na svu sreću, u svojoj praksi nisam imao mnogo takvih slučajeva, par. Mogu samo da napomenem primer devojaka 16, 17 godina, koje su odrasle zajedno, spavale, jele, išle u školu, itd", navodi Jovičić.

Ističe da mu je najveći problem bio da posle njihovog smeha u snimku, oceni koja je prva počela da govori.

Samo jedno obeležje može biti ključno u razlikovanju dve osobe. Tako je, osim forenzičara, u veštačenju glasa angažovano više stručnjaka. Lingvisti, najčešće fonetičari, vrlo su značajni u analizi glasa osobe.

"Profesor Rouz iz Australije napisao je sjajnu knjigu. Na prvoj stranici u prvom pasusu pominje slučaj Prizivalija. To je radnik koji je radio u avio-agenciji i zamerio se rukovodstvu. Jednog dana je došlo do dojave bombe u avionu. Rukovodstvo je odmah njega proglasilo da je on taj jer su glasovi bili slični. Naravno, na sudu je fonetičar odmah rekao 'ne to su dve različite osobe' akcenat učinioca dela jeste iz Nju Inglanda, a Prizivalijev akcenat je njujorški“, objašnjava profesor Jovičić.

Veštačenje glasa postoji i pre tehnološke ere. Pre skoro dva veka počelo je da se primenjuje u Engleskoj. Tada je sve bilo u rukama forenzičara. Prvi instrument za veštačenje glasa, spektograf, počeo je da se koristi za vreme Drugog svetskog rata i značajno je pomerio granice ove naučne discipline. Današnja tenhologija doprinela je njenom bržem usavršavanju.