Kada rutinska intervencija postane noćna mora – zbog čega inspektori nisu mogli da kontrolišu "Beomedikus"

Anđela Ikodinović je ordinaciju "Beomedikus" pronašla na internetu. Kada je otišla na prvi pregled, doktorka joj je rekla da će zadebljanja sa oba stopala skinuti laserom, da je procedura rutinska, ne boli, pa anestezija nije potrebna, a vreme oporavka je nedelju dana.

Kada je otišla na zakazani termin, sačekao ju je kozmetičar koji je rekao da će zadebljanja umesto laserom skinuti aparatom koji se koristi za uklanjanje bradavica. Kaže da je to jako bolelo i da je tek na sopstveno insistiranje dobila anesteziju. A terapija je bila mazanje kreme.

Na prvom previjanju kod kuće Anđela je videla kost na desnom stopalu i odmah je pozvala "Beomedikus".

"Čovek koji je radio samu intervenciju tvrdio je da to nije kost, nego da je u pitanju formiranje mlade kože, gde su mi rekli da ne treba da se brinem i da će rana sama od sebe da zaraste i da nestane sa propisanom terapijom koja je bila u vidu te kreme", kaže Anđela Ikodinović.

Iz Kliničkog centra Srbije Anđelu hitno šalju na Institut za ortopediju Banjica.

"Sama operacija na Banjici se završila transplantacijom mišića malog prsta i transplantacijom kože sa leve ruke. Jedan znatan period sam bila nepokretna, nakon čega sam se kretala uz pomoć pomagala, odnosno štaka", dodaje Anđela.

Moguća kazna zatvora od jedne do osam godina

Pošto je advokat Prvom osnovnom javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu, lekar opšte prakse i kozmetičar "Beomedikusa" su uhapšeni, a određen im je pritvor do 30 dana.

"Za konkretno krivično delo propisana je kazna zatvora od jedne do osam godina. S obzirom na to da je nastupila teška telesna povreda kod oštećene, jedan od osumnjičenih jeste lice sa završenom srednjom školom, koje je navelo kao svoje zanimanje kozmetičar. Naravno, i provera takvih sertifikata, diploma njegovih biće naknadno utvrđena", naglašava Branka Gajić, pi-ar Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.

Tužilaštvo je, dodaje, već naložilo vanredni nadzor navedene ordinacije, kao i svih potrebnih drugih dokumentacija, kako medicinskih, tako i stručne osposobljenosti osobe koja je radila intervenciju.

To što se dogodilo Anđeli nažalost nije usamljen slučaj. U najezdi ordinacija u kojima rade nestručni ili ljudi bez odgovarajuće kvalifikacije, sve su češći slučajevi poput Anđelinog. Početkom marta uhapšena je žena sa lažnom diplomom Stomatološkog fakulteta koja je u elitnom delu grada držala ordinaciju u kojoj je radila tretmane podmlađivanja kože. Pre toga, zbog sličnog postupka uhapšeni su majka i sin. Svi su i dalje u pritvoru.

Lečenje posledica nije rešenje, potrebna je prevencija, a to znači da inspektori Ministarstva zdravlja moraju na teren, da provere ko radi u ordinacijama i klinikama koje se reklamiraju na društvenim mrežama i internetu.

Jakovljević: Pokušan inspekcijski nadzor, naišli smo na zaključana vrata

Ministarka zdravlja Danica Grujičić poručuje da je neophodno da se sprovodu nenajavljene kontrole, kako bi se sagledala prava slika o tome ko i kako radi i u privatnom i u državnom sektoru.

Načelnik Odeljenja zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja dr Vladan Jakovljević dodaje da moramo razlikovati redovne od vanrednih nadzora.

“Varedni nadzori se isključivo bave razlogom prijave, to su predstavke građana, dok kod redovnog nadzora mi radimo kompletnu kontrolu određene privatne prakse ili zdravstvene ustanove”, navodi Jakovljević.

Kada je reč o ordinaciji "Beomedikus", napominje da je pokušan inspekcijski nadzor, ali da su naišli na zaključana vrata.

“Postupajući zdravstveni inspektori su našili na zaključana vrata i na obaveštenje da je od 22. 4. ordinacija po rešenju Agencije za privredne registre privremeno prestala s radom”, navodi Jakovljević.

Na pitanje šta su sledeći koraci, kaže da u konkretnom slučaju MUP i Tužilaštvo nastavljaju rad kako bi odgovorni bili kažnjeni.

Odgovarajući na pitanje da li je logično da MUP pre dođe do takvih podataka nego zdravstvena inspekcija, Jakovljević kaže da su oni obavezni da prilikom osnivanja privatne prakse i zdravstvene ustanove provere da li ona ima odgovarajuće uslove u pogledu prostora, opreme i kadra.

“Šta se dešava nakon početka rada i dobijanja rešenja, možemo isključivo da dobijemo u periodičnim redovnim nadzorima. Redovni nadzori u ovom trenutku zavise pre svega od raspoloživog vremena zdravstvenih inspektora i u direktnoj su zavisnosti od broja predstavki građana, kao i od broja zahteva za utvrđivanje uslova za početak rada”, navodi Jakovljević.

I nestručni kadar je često problem. Jakovljević ipak naglašava da ta kontrola nije u domenu zdravstvene inspekcije.

“Mi ne dajemo licence, mi ne kontrolišemo da li je neka licenca validna ili falsifikat. Dakle, mi ne prikupljamo dokumentaciju što se tiče falsifikovanja, za to su zaduženi drugi državni organi, u ovom slučaju komore, Nacionalna služba za zapošljavanje i tome slično. Znači, komora je ta koja izdaje nekome licencu. Zdravstvena inspekcija može samo da zatraži na uvid original te licence, ali zdravstveni inspektor nije stručan kada proceni da li je nešto falsifikat ili ne”, zaključio je Jakovljević.

O slučaju porodilje u Vranju: Završen unutrašnji stručni nadzor, zahtevan i spoljni 

Kada je reč o slučaju porodilje koja je preminula u Vranju, Jakovljević kaže da je završen unutrašnji stručni nadzor.

“Zdravstvena inspekcija je postupala u okviru ovlašćenja i po mojim informacijama sačinila je zahtev ka Republičkoj stručnoj komisiji za vanredni spoljni stručni nadzor”, kaže Jakovljević.

Objasnio je i da sada Republička stručna komisija kao stručno telo na osnovu inspekcijskog nadzora, dostavljene dokumentacije i izveštaja unutrašnje provere i kvaliteta stručnog rada odlučuje da li u ovom slučaju treba da se sprovodi spoljni stručni nadzor.

“A rešenja o spoljnom stručnom nadzoru donosi Republička stručna komisija. Nadzornike odnosno članove komisije za spoljni stručni nadzor bira ministar zdravlja”, dodaje Jakovljević.

Ukazao je i da su ovlašćenja i nadležnosti zdravstvene inspekcije utvrđene Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

“Na taj način zdravstveni inspektori ne smeju da se upuštaju u stručne analize postupanja lekara. To rade stručne komisije koje se formiraju na nivou zdravstvenih ustanova, na zahtev zdravstvenog inspektora ili samoinicijativno od strane direktora zdravstvene ustanove, a to je ono što se tiče unutrašnjeg stručnog nadzora koji se sprovodi u zdravstvenim ustanovama”, poručuje Jakovljević.