Arhitekta Tošković o obeležavanju 3. maja: Umetnička instalacija od najbolnije tačke do Tašmajdana

Ove nedelje počeli su radovi na postavljanju umetničke instalacije povodom godišnjice masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", kada je učenik te škole ubio devet đaka i radnika obezbeđenja.

Govoreći o tome kako će instalacija izgledati 3. maja, Bratislav Tošković, arhitekta i član Radne grupe za uspostavljanje Memorijalnog centra, rekao je za RTS da postoje multidisciplinarni tim i radna grupa, čije su misije da osmisle prvo komemoraciju 3. maja, a onda i da stvore uslove i osmisle ram za organizovanje međunarodnog arhitektonskog konkursa za Memorijalni centar.

Umetnička instalacija klica Mamorijalnog centra

"Prva faza je da osmislimo komemoraciju, radi se o procesu koji je zaista bio veoma intenzivan i u kojem su svi bili uključeni. Krenuli smo sa skromnijom namerom da ono što se spontano dešavalo pre godinu dana u Ulici kralja Milutina, bolje organizujemo – te spontane aktivnosti koje su se dešavale nakon tragičnog događaja“, istakao je Tošković.

Međutim, kako je vreme odmicalo, tim je sve više ulazio u bolnu problematiku i dobio inspiraciju i iz toga se izrodila ova umetnička instalacija koja je neka klica i tog memorijalnog centra, ne u fizičkom smislu nego u sadržajnom smislu, dodaje Tošković.

Od Ulice kralja Milutina do Tašmajdana

Ceo događaj 3. maja osmišljen je da krene Ulicom kralja Milutina sve do Tašmajdana, gde se onda nastavlja sa aktivnostima na Tašmajdanu. Ovo je veoma kompleksna stvar i ne radi se samo o tome da želimo da se sećamo tog bolnog događaja, već da želimo da to implementiramo u sve pore našeg društva i da se u budućnosti takve stvari ne bi dešavale, naveo je Tošković.

Kako kaže, te aktivnosti kreću od najbolnije tačke u Ulici kralja Milutina. 

Multidisciplinarni tim čine različiti predstavnici, između ostalog tu su i predstavnici porodica dece koja su stradala.

Koliko je važno da postoji jedinstvo

Bratislav Tošković kaže da je to osnovni uslov da se bilo šta postigne.

"Ovo je sve u stvariinicirano od roditelja ubijene dece i mi smo samo njihova produžena ruka. Radi se o stvari koja je veća od svih nas i uopšte nije bilo teško stvoriti jednoglasnost, zato što smo svi vođeni željom da obeležimo ovo na pravi način i da se iz ovoga izrodi nešto što će ostati i u budućnosti da se ovako nešto ne bi ponovilo“, rekao je Tošković.

Instalacija puna simbolike 

Tošković je rekao da se kreće od Ulice kralja Milutina, ispred škole, gde će biti upriličen "momenat tišine“.

"Stvorili smo mogućnost da se na jedan organizovan način dođe i da se oda pošta žrtvama. Ta naša instalacija je puna simbolike koje će se objasniti malo bolje u toku iduće nedelje, kada budu poznati detalji, ali to je jedna bolna tačka u tkivu našeg grada koja je naglašena simboličkim elementima", kaže Tošković.

Dodaje da se nakon toga ide Ulicom kralja Milutina prema Tašmajdanu i ta putanja će biti obeležena takođe na simboličan način – simbolom ptice – i onda se dolazi na Tašmajdan gde će se u toku celog dana odvijati razne vrste aktivnosti koje na kraju kulminiraju jednim takođe umetničkim događajem.

Inače, Vesna Pejović je u stvari autor ove instalacije.

U kom smeru će se kretati izgradnja Memorijalnog centra

Od tog događaja do danas traje polemika kako bi memorijalni centar koji će biti posvećen sećenju na žrtve trebalo da izgleda.

Kada su dolazili stručnjaci iz Norveške, nakon Brejvika i masakra u njihovoj zemlji, oni su za naš program rekli da je njihova polemika trajala deset godina. Da bi trebalo uvažiti mišenje javnosti, ali najpre mišenje porodica žrtava.

"Nema nikakvog razloga za polemiku oko toga, ali jako je važno da svi razumeju da se radi o jednom procesu. On sigurno neće trajati deset godina, ali ne postoji recept za memorijalne centre. Svaki tragičan događaj je stvar za sebe“, rekao je on.

O Memorijalnom centru razmišljati kao o mestu

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku ne treba razmišljati o Memorijalnom centru kao o nekoj zgradi.

Naša misija je da pokrenemo proces sadržajnog osmišljavanja Memorijalnog centra, o njemu treba razmišljati kao o mestu, a ne kao o zgradi, navodi Tošković.

"To će se kasnije konkretizovati putem međunarodnog arhitektonskog konkursa, naš multidisciplinarni tim stvara ram i okvir kao i program za konkurs koji bi se organizovao, gde bih očekivao da dođe više stotina različitih ideja i iz toga će se onda iskristalisati za drugi krug oko pet dobrih rešenja, koje bismo mi onda mogli da sa autorima tih radova koordiniramo i da ih usmerimo da u sledećem krugu izoštre neke crte svog rešenja i da nam onda daju finalno rešenje“, kaže Tošković.

Čan Radne grupe za uspostavljanje Memorijalnog centra zaključuje da je to dug proces.