Roditelji prete tužbama i pokreću parnice – zbog pritisaka sve više direktora škola daje ostavke

Direktor škole sve češće mora da bude i menadžer, i pedagog, i planer, i pregovarač. Mora svakog dana da popuni 18 različitih elektronskih formulara. Za sve što se u školi desi odgovara i krivično i materijalno.

"Kada pogledate odnos između odgovornosti i obima posla koji direktor obavlja, verovatno je najteži posao u oblasti obrazovanja biti direktor ustanove, jer tu imamo i formalno pravnu odgovornost, ali imamo i onaj deo odgovornosti prema kolektivu i prema roditeljima", kaže Darko Eger iz Aktiva direktora škola Novog Beograda.

A nije retkost da mame i tate dolaze u školu sa advokatima, prete tužbama, parnicama.

"Ne razumeju da roditeljstvo ne znači samo ljubav i zaštitu, koja je ponekad preterana. Oni smatraju da mogu da upravljaju na neki način radom škole, da mogu da odrede nastavniku kako će da ispituje, da mogu da se pitaju šta će da se radi na času, koje teme", navodi Miloš Bukumira, direktor Grafičko-medijske škole.

Kako se bira direktor škole

U beogradskim gimnazijama u proteklih godinu dana dva direktora su podnela ostavku, u osnovnim školama mnogo više njih.

Procedura nalaže da se tada imenuje vršilac dužnosti koji na toj funkciji može da bude najviše šest meseci. Prilikom izbora direktora, prvo se saziva posebna sednica nastavničkog veća, na kojoj učestvuju svi zaposleni. Kandidati predstave svoj program, a onda se, istog dana, organizuje tajno glasanje.

"Rezultati tog glasanja se saopštavaju članovima školskog odbora. Školski odbor daje mišljenje, on može predložiti ministru prosvete direktora koji je izglasan na toj posebnoj sednici nastavničkog veća, a i ne mora, može promeniti i onda ministar prosvete po zakonu je taj koji može da odredi direktora. Dakle, ovo je samo preporuka koja stiže iz škole, a ministar je taj koji na kraju odlučuje", objašnjava Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.

Školski odbor kontroliše rad direktora

Osim što učestvuje u izboru direktora, školski odbor kontroliše i njegov rad.

"U sazivu školskog odbora, pored organa lokalne samouprave, nalaze se članovi saveta roditelja i članovi iz redova profesora. Svaku odluku koja treba da se donese u školi koja je vrlo važna po pitanju škole donosi školski odbor naravno glasanjem koje se obavlja u ustanovama škole na sastancima zakazanim za školski odbor", ističe Saša Nešić, zamenik predsednika Školskog odbora Grafičko-medijske škole.

Mandat direktora traje četiri godine. U Beogradu, inače, postoji 201 osnovna škola i 87 srednjih.