Divlje životinje žrtve trovanja – ne zna se uzrok pomora 800 ptica i 19 srna kod Kikinde

Rezultati toksikoloških analiza u vezi sa pomorom ptica kod Kikinde nisu još objavljeni niti se zna kada će biti gotovo, navode iz Ministarstva ekologije za RTS.

Na osnovu nekih prethodnih sličnih iskustava sa trovanjem ptica, zna se da se ti rezultati čekaju najmanje dve nedelje.

Među prethodnim slučajevima, tokom poslednjih 20 godina, otrovano je  2.000, uglavnom zaštićenih ptica.

U okolini Kikinde je početkom meseca otkriveno 800 mrtvih ptica, što je gotovo desetogodišnji prosek.

Davor Marković iz Društva za proučavanje ptica Srbije navodi da desetogodišnje iskustvo pokazuje da  u Srbiji ptice truju jako često – da su one jedna od najčešćih žrtava, namernog ili nenamernog trovanja.

"Rezultati o tome uglavnom ostaju negde iza kulisa, ne dobijamo nikakve povratne informacije da li je nešto urađeno i šta je urađeno", kaže Marković.

Namerno i nenamerno trovanje

Davor Marković navodi da  životinje neko namerno truje, verovatno zato što pojedine vrste doživljaju kao štetočine.

"Truju šakale, lisice, divlje svinje i slično životinje. Ptice među prvima pronalaze zatrovane mamce i na taj način, nenamerno njih otruju“, navodi sagovornik iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Smatra da je izvesno da će zbog masovnog trovanja biti povećano prisustvo glodara u regionu Kikinde.

"To utiče na brojnost sova i vetruški. Ako uzmemo u obzir da jedna porodica od pet sova može da pojede i do deset hiljada glodara godišnje, jasno je o kakvim se razmerama štete radi“, objašnjava Marković za RTS.

Zakon propisuje kako se koristi otrov

Marković kaže da je svestan da se otrov u određenoj meri koristi ali da postoje propisi.

"Zakon jako dobro propisuje kako se to radi i kada se radi. Međutim, nemarni poljoprivrednici jako često prosipaju otrov po njivama, umesto da ga stavljaju u rupe gde se nalaze glodari“, ističe sagovornik.

Navodi da se tada govori o nenamernom trovanju, ali da je prisutno i namerno trovanje gde ciljano premazuju mamce otrovom da bi trovali divlje životinje.

Postoji propis, koja supstanca jeste, a koja nije dozvoljena – najčešće se radi o nedozvoljenim supstancama, kaže Marković.

Nadoknadiva ili nenadoknadiva šteta

Gačci žive oko šest godina u proseku, tako da će se oni obnoviti, kaže stručnjak.

Marković navodi da se u blizini pomora ptica nalazi par orlova krstaša, koji se nalaze na nacionalnom grbu i koji se izuzetno teško gnezde.

"Mi smo u 2016. imali samo dve ptice u celoj Srbiji, sada ih imamo 16. Dakle, ako možemo da pobijemo 800 ptica za jedan dan, šta može da se desi onda sa tim pticama koje se hrane, između ostalog i lešinom?“, upozorava sagovornik iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Kazne mogu biti i novčane i zatvorske, a Markoviću nije poznato da je iko išao u zatvor zbog sličnog slučaja.

U vezi sa odštetom navodi da kazna iznosi 30.000 dinara po ptici.

"Ako to pomnožimo sa 800, dobićemo 24 miliona dinara. Ja ne znam koji poljoprivrednik može da plati štetu od 24 miliona dinara“, kaže Marković za RTS.