Isplativ zanat, ali neće niko u odžačare – neočišćen dimnjak je kao tempirana bomba

Po crnoj uniformi sa četkom na ramenu, nekada su bili prepoznatljivi odžačari. Međutim, taj stari zanat nestaje, zato za Ivanjičane Milana i Zorana posla ima širom Zapadne Srbije, a zovu ih i u prestonicu.

"Dovoljno je da jedan centimetar bude gareži u odžaku, već imate petnaest odsto manju efikasnost. Prvo moram da naglasim koliko ljudi nemaju svest, koliko imaju tempirane bombe u kući. Svašta nalazimo po odžacima", ističe Milan Nešovanović.

Učestalost požara u poslednje vreme zabrinula je one koji imaju ložišta u domovima, kao Anđelija Nenadić iz Ivanjice. "Ja gledam RTS, jedino to i gledam, tolike paljevine za sedam, deset dana, pa to je strašno", kaže Anđelija.

Odžačari zato donose mir. Zoran je tri i po decenije bio vlasnik ugostiteljskih objekata u Češkoj, Austriji, Mađarskoj.

Zasitio se tog posla i ne krije zadovoljstvo što se vratio u Ivanjicu, da i kao profesor fizičke kulture bude odžačar.

"Ovo je nešto što je potrebno ljudima i bukvalno kada izađete sa završenim poslom iz nečije kuće znate da ste mu ostavili mir u kući, da može mirno da spava i da se ne boji dima, niti prašine, miran je", kaže Zoran Milović.

Zašto se u narodu veruje da donose sreću

Odžačari su rado viđeni u svakom domu, jer se u narodu veruje da donose sreću.

"Da su po našem dolasku odmah dobijali lepe vesti, da li neko da mu je u drugom stanju snaja, da li bilo šta lepo i pametno u pitanju", kaže Nešovanović.

Branko Jovašević iz Ivanjice smatra da bez odžačara neće biti sreće u ovoj zemlji. "Ako nestanu odžačari, onda će nestati i rode, a samim tim će nestati i dece. Neće biti sreće u ovoj zemlji", kaže u šali Jovašević.

Milan i Zoran se nadaju da će uspeti da zainteresuju i mlađe za taj zanat, koji je danas isplativ.

Uz to, ne moraju više da se penju po krovovima, odžaci se čiste na moderniji i lakši način.