Skloništa kao teretane i poslovni prostor – između naredbe revizora i prakse

Za neka javna skloništa u Srbiji ne može se reći da zadovoljavaju osnovne standarde. 

Ono, koje nam je nadležno preduzeće omogućilo da snimimo, izgleda kako treba. Jedno je od oko 1.500 javnih skloništa u 48 opština, koja su u nadležnosti Javnog preduzeća Skloništa.

"Utvrdili smo da normativna delatnost nije u potpunosti uspostavljena u ovoj oblasti, da resursi nisu obezbeđeni, a to su finansijski i kadrovski. Do 2012. je bila naknada za skloništa, od tada je ukinuta, tako da su skloništa ostala samo na održavanju, što nije dovoljno za njihov rad i obezbeđenje uslova“, rekao je državni revizor Duško Pejović.

Milena Zdravković Pavlović iz Javnog preduzeća Skloništa kaže da javno preduzeće može samo da predloži MUP-u da se pokrene inicijativa da osnivač Vlada Srbije pronađe neki model finansiranja, da bi imali više inženjera, radnika za održavanje i nabavljanje ove specifične opreme, koja je po onim propisima iz SRJ i koju ne možemo da pronađemo na tržištu.

To je najvidljivije u skloništima koja su u vlasništvu privatnih i fizičkih lica.

Prostor koji se ne rentira najčešće se loše održava. Revizor podseća i da je Sektor za vanrednu kontrolu još 2011. utvrdio da je jedan deo skloništa neupotrebljiv, a 2019. da se broj takvih skloništa znatno povećao.

"Sva skloništa na teritoriji grada Čačka, a pretpostavljam da je tako i u većem delu Srbije, u nezadovoljavajućem su stanju. Malo ih je funkcionalno a u slučaju dobijanja naredbe da stanovništvo odlazi u skloništa, u obavezi su da se sva skloništa privedu nameni u roku od 24 sata", napominje Bratislav Zečević, načelnik Gradskog štaba za vanredne situacije u Čačku.

A to je gotovo nemoguće jer se mnoga koriste kao skladišta, teretane, prodavnice, poslovni prostori…

Revizor je nadležnima naložio da urede održavanje skloništa i procene koja to više ne mogu da budu.

Njegove preporuke su obavezujuće za korisnike javnih sredstava, a rok za ispunjenje između 90 dana i tri godine.