Srpska oklopna vozila dobijaju novi "Zastavin" top, razorno oružje u završnoj fazi razvoja

Razvoj topa M12 traje poslednjih desetak godina i predstavlja unapređenje jugoslovenskog topa M86 kalibra 30x210B milimetara, koji je "Zastava" razvila osamdesetih za opremanje BVP M80. Međutim, ta vozila ostala su naoružana topom kalibra 20 milimetara.

"Automatski top M12 kalibra 30 milimetara po dinamici i kinematici predstavlja najsloženiji sistem koji Zastava oružje proizvodi, a koji malo ko na svetu može da proizvede u tom kalibru zbog kompleksnosti sistema, jer zahteva ozbiljne tehnološke mogućnosti. Ugradnja ovog topa moguća je na različitim borbenim vozilima, a služi za protivoklopna dejstva velike probojne moći", rekao je konstruktor "Zastava oružja" Marko Miljković pored izloženih topova na prikazu "Granit 23".

Top kalibra 30 milimetara dometa je do 3.000 metara, služi za podršku pešadiji, uništavanje slabije utvrđenih bunkera i zaklona.

"Ovaj kalibar kratkim rafalom probija zid kuće ili stambene zgrade, uništava druga oklopna vozila, pre svega MRAP i lakih oklopnjaka kao što je JLTV, na primer. Takođe, važna stvar je i onesposobljavanje tenkova, jer ovaj od 30 milimetara može da sa daljine od 1.000 metara da potpuno onesposobi senzore i svu spoljnu opremu na tenku, i što je najvažnije uništava aktivno reaktivni oklop. Primer je američko protivpancirno zrno 30x173 milimetara koje na 1.000 metara, kada pogodi cilj pod uglom od 30 stepeni, probije čeličnu ploču od 59 milimetara. Ako pogodi pod pravim uglom, što je malo verovatno, može da probije i više. Zato za sve ovo važi pravilo - dobro uvežbana posada u dobro isplaniranom napadu", kaže Goran Janićević, urednik emisije "Dozvolite…".

Novi topovi već su počeli da se integrišu na borbena vozila Vojske Srbije.

Tehnički-remontni zavod u Čačku počeo je krajem prošle godine radove na modernizaciji jugoslovenskih borbenih vozila pešadije M80A na standard M80AB1, a u ovoj godini predviđeno je da u jedinice Vojske Srbije stignu prve dve čete od ukupno 26 komada i to baš sa novim Zastavinim topom od 30 milimetara, pisao je nedavno stručni sajt Balkanska bezbednosna mreža.

Tokom 2000-ih novi svetski trend postali su brzi i lako zaštićeni točkaši, ali sa velikokalbarskim oruđima, te se pažnja sa M80 usmeravala na "lazare".

"Vojska Srbije je 2012. godine definisala taktičko-tehničke zahteve za novo OBVT naoružano topom 30 milimetara, spregnutim mitraljezom i dva lansera savremenih protivoklonih vođenih raketa. Takav 'lazar' treba srpska pešadija. Zastava je pokrenula pre desetak godina razvoj novog topa u NATO kalibru 30x173 milimetara na bazi onog starog M86. Kao alternativna ponuđena su rešenja 'lazara 3' sa ruskim kalibrom 30x165 milimetara, ali u Ukrajinskom ratu vrlo jasno se pokazala prednost 30x173 milimetara podržanog dobrim sistemom za upravljanje vatrom. Ranije procene Vojske Srbije potvrdile su se u velikom ratu", kaže za RTS vojni analitičar Aleksandar Radić.

Za isti kalibar topa interesuju se i u hrvatskoj vojsci.

"Kalibar 30x173 milimetra svima je poželjno rešenje i Hrvatska vojska je izraelsku kupolu sa takvim topom ugradila na osam točakaša 'patrija' AMV. S obzirom na to da su nabavili 126 komada i da se planira nabavka još 30 komada, Hrvati planiraju da povećaju na 15-16 komada broj vozila sa američkim topom 'bušmaster' MK 44S. Gotovo sva ostala vozila imaće samo mitraljez 12,7 milimetara kao osnovna varijanta 'lazara 3' u naoružanju srpskih pešadijskih bataljona", objašnjava Radić.

Kako je Jugoslavija razvila top kalibra 30 milimetara

"Stav vojnog vrha iz 1978. godine bio je da borbeno vozilo pešadije M-80 treba da ima kalibar 30 milimetara kao osnovno sredstvo, a serijska proizvodnja sa kalibrom 20 milimetara bila je samo prelazno rešenje. U Kragujevcu je tada projektovano domaće rešenje u kalibru 30x210B milimetara. To je bio metak za sovjetski brodski top, izvršno, vrlo moćno oruđe koje je korišćeno u Jugoslovenskoj ratnoj mornarici. 'Zastavin' top uveden je u naoružanje pod oznakom M86, u varijanti sa jednostrukim hranjenjem, ali zahtev vojske je bio da mora da ima dvostruko hranjenje, odnosno da nišandžija bira između dve vrste municije zavisno od objekta dejstva - rasprskavajućim zrnima po mekim ciljevima kao što je živa sila ili probojnim po tvrđim ciljevima", podseća Aleksandar Radić.

Pre početka rata u Jugoslaviji izrađena je jedna četa BVP M-80AB sa topom kalibra 30 milimetara.