Ko radi za vreme praznika ima pravo na uvećanu zaradu – gde škripi u praksi

Lekari hitne pomoći su samo neki od onih koji će praznike provesti na radnom mestu. Na tom spisku su i zaposleni u javnim komunalnim preduzećima, vatrogasci, policajci, novinari.

"Zakon kaže da se Nova godina praznuje prvog i drugog januara. Dakle, ostvaruje se pravo na uvećanu osnovicu rada i prvog i drugog januara“, kaže advokatica Ana Selak.

Kada su u pitanju božićni praznici, onda je to samo 7. januar. Sveti Sava je takođe praznik u januaru, ali on je verski i praznuje se radno.

Zakon kaže da svi koji rade prvog i drugog januara i sedmog treba da budu plaćeni 110 odsto na osnovnu dnevnicu.

"Zakon kaže da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini najmanje 110 odsto od osnovice, što znači da može i više. Postoje kompanije koje imaju priličnu osnovicu, i na taj način vrednuju svoje zaposlene. Tako da zakon ne ograničava, on postavlja minimum koji jeste 110 odsto, a ugovorima o radu i opštim aktima poslodavca se uređuje kolika će zapravo ta osnovica biti“, objansila je Selakova.

Da li se poslodavci pridržavaju zakona i u kojoj meri

"Kada javno pričam o radnom zakonodavstvu, mnogo ljudi kaže da ono što pričam nema veze sa praksom. Nažalost, moram da kažem da to jeste istina. Jedno jesu propisi, ali radno zakonodavstvo nema preveliki broj sankcija, pa i u ovom slučaju, ne postoji sankcija ukoliko poslodavac ne isplati ovu uvećanu zaradu. Jedini način ostvarivanja uvećene zarade po ovom osnovu jeste da je potražimo na sudu, ali zarad ovog uvećanja niko ne ide na sud“, rekla je advokatica.

Objasnila je na primeru zarade od 1.000 dinara - koliko bi onda trebalo da bude uvećana zarada ako je osnovna hiljadu.

"Ona se uvećava u odnosu na ugovorenu satnicu. Ulavnom ljudi ne znaju gde da traže koliko je to što se uvećava. Oni to traže u svom ugovoru o radu. Dakle, u ugovoru o radu postoji sat koji se nama plaća i ukoliko je taj naš sat hiljadu dinara - svaki sledeći biće najmanje 1.100 dinara", navela je Ana Selak.

Tako da je to onaj zbir koji bi na kraju trebalo da dobijamo u obračunu zarade.

Ko ide na sud zbog toga što poslodavci nisu isplatili uvećene zarade

Advokatica Ana Selak kaže da se to najčešće dešava na kraju radnog odnosa, kada ljudi podvuku crtu, pa vide šta su dobili, a šta nisu dobili.

"Nemamo mehanizme koji bi naterali poslodavce da plate uvećanu naknadu zarade. Ono što jeste još manjkavost ovako ugovorene odredbe jeste što zakon precizira da su to zaposleni. To znači da su to lica na određeno i na neodređeno vreme“, podvukla je ona.

Šta je sa onima koji su na privremeno-povremenim ugovorima

Radnici na privremeno-povremenim poslovima nisu zaposleni u smislu Zakona o radu, te se na njih ova ugovorna odredba ne odnosi.

"Tako da imamo poslodavce kojima zaposleni na određeno i neodređeno vreme ne rade na dane praznika, a oni ovo pravo koriste prema ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, o ugovoru o delu takođe, jer nisu obavezni da njima isplate uvećane zarade", kaže Selakova.

Prema njenim rečima, jedini put da se zaštite naša prava jeste sudski.

Napominje da se to ne pokazuje kao efikasno, naročito ne u radnom zakonodavstvu. "Ali pričajući o ovim temama skrećemo pažnju na ono što je praksa pokazala kao negativno, tako da verujem da u nekim budućim izmenama i dopunama zakona mi možemo da izmenimo ovo, te da nađemo neki efikasniji put, pre svega preko inspekcije rada", rekla je Selakova.

Primeri koji mogu da nam budu zvezda vodilja u ovom segmentu

Selakova navodi da su najbolji primeri koji mogu da budu zvezda vodilja zapravo naši umovi.

"Znači, naše prakse najbolje pokazuju gde su se zaposleni najviše žalili. Inspekcije rada znaju za manjkavosti našeg Zakona o radu. Ali one ne mogu da daju nikakve instrukcije, već samo u zapisniku da konstatuju da neki poslodavac ovo nije isplatio, imaju svoje beleške, tako da sve se to koristi u budućim izmenama našeg zakonodavstva", zaključila je Selakova.