Kriptovalute odale uhapšene, kako je trinaestogodišnjak poslao skoro sve lažne dojave o bombama

Krajem prošle nedelje identifikovani su tinejdžeri od 14 i 15 godina za koje se sumnja da su putem ''gejming'' platforme naručivali poruke preteće sadržine obrazovnim institucijama.

Branko Stamenković je, gostujući u Beogradskoj hronici, objasnio da je prvi deo istrage bio vezan za kriptovalute i za uplate raznih vrsta. Potvrđuje da su ti prvi tragovi kriptovaluta poveli istragu dalje.

"Tri punoletna lica su lišena slobode zbog toga što su tragovi vodili ka njima, trgovini kriptovalutama, prijemu, uplati, isplati. Međutim, sledeći korak nas je poveo dalje ka ovim maloletnim licima. To je bio uvodni deo našeg postupanja kada je u pitanju ceo predmet i slučaj koji je zaista potresao celu Srbiju", ističe tužilac.

Pojašnjava da uhapšene punoletne osobe nemaju rodbinskih veza sa maloletnim, ali da su njihovi bankarski, tj. kriptobankarski računi vodili ka tim maloletnicima.

Dodaje da su identifikovana dva druga maloletna lica, i jedan i drugi dečak imaju manje od 14 godina, što je granica za krivično-pravnu odgovornost u Srbiji.

Virtuelne pretnje trinaestogodišnjaka

"Ispostavilo se da je jedan od tih dečaka, star 13 godina, po osnovanim sumnjama koje sad u ovom momentu imamo, a koje su poduprte dokazima, taj koji je poslao dojave praktično svim školama na teritoriji Srbije. A ono što je interesantno – ne samo u Srbiji, već i susednim zemljama, na primer BiH", naglasio je Stamenković.

Kaže i da je dečak slao pretnje da će u školama biti detonirane eksplozivne naprave. Pretnje su, kako kaže, bile zaista užasne i u tim mejlovima su pominjane vrlo teške posledice po đake i po škole.

"Međutim, ni u jednom jedinom slučaju, posle mesec dana postupanja pripadnika MUP-a, ni jedan eksplozivni uređaj nije pronađen. Tako da prava opasnost u stvari nikada nije ni postojala. Ona je postojala, praktično, samo u virtualnom svetu", ukazuje tužilac.

Navodi i da su dečaci koji imaju 14-15 godina u trećem talasu akcija bili pokriveni sa dokaznim radnjama i da se na osnovu toga nastavljaju akcije.

Stamenković ukazuje i da pomenuta grupa maloletnika nije slala mejlove pre šest meseci ili godinu dana. 

"Deca su potpuno novi krug izvršilaca krivičnog dela, iako oni to u svojoj suštini nisu. Na ovu ideju došli su krajem oktobra ove godine.  I onda, dakle, sve do naših odlučnih akcija", rekao je tužilac.

Odgovornost roditelja – šta su morali da znaju

Tužilac ukazuje i da su roditelji morali da posumnjaju da se nešto dešava. 

"Vi vidite da se na vašem računu, računu roditelja, određeni novčani iznosi uplaćuju. Oni su se kretali od 20, 50, pa do 100 ili više evra. Dakle, ne znate zašto taj novac dolazi kod vas. Razgovarate sa vašim detetom i onda vam dete lakonski kaže da je on ili ona, u ovom slučaju on, nešto zaradio na internetu, na igricama", kaže Stamenković.

Posebno naglašava da se pokazuje odsustvo kontrole i ozbiljne analize roditelja šta se zaista dešava, odakle taj novac, ko detetu uplaćuje taj novac.

Odgovornost roditelja je, ističe, u direktnoj vezi, a deca koja su ispod 14 godina ne mogu biti krivično-pravno odgovorna.

"Međutim, ni njihovi roditelji ne mogu biti direktno krivično-pravno odgovorni za to delo, ali mogu biti za neko delo koje je dovelo maloletnika, to jest dete, do izvršenja tog osnovnog krivičnog dela. U ovom konkretnom slučaju to je zanemarivanje maloletnog lica", precizirao je tužilac.

Tehnološka znanja kao zvono za uzbunu

Smatra da današnja deca veoma dobro poznaju tehnologije i da to ne predstavlja iznenađenje, ali u svakom slučaju predstavlja određeno zvono za uzbunu.

Ističe da, ukoliko ta tehnička znanja prevazilaze znanje većeg dela populacije, kao što su njihovi roditelji ili njihovo okruženje, a ta tehnologija se koristi za izvršenje krivičnih dela, onda sistem mora da reaguje u skladu sa tim.

"Prvo da se sama deca zaštite, jer ja sam uveren da deca zbog svoje emotivne nerazvijenosti u tom momentu nisu potpuno svesna šta rade, ali njihovi roditelji moraju biti svesni da deca upravo mogu da urade nešto ovakvih razmera i da moraju da ih kontrolišu", poručuje tužilac.

Podsetio je da su više od mesec dana stotine ili hiljade policajaca, tužilaca, drugih pripadnika bezbednosnih službi u našoj zemlji pokušali da zaštite stotine i stotine škola od nečega, od čega na kraju nije ni trebalo da se štite.

"Potrošene su stotine, hiljade radnih sati, potrošeni su živci roditelja, familija zbog odlaska po decu u školu i nazad. Tako da je velika materijalna šteta načinjena ne samo tim porodicama, već i celoj državi. Mi moramo da nađemo određeni modalitet kako ćemo da odgovorimo", zaključio je tužilac Stamenković.