Episkop Teodosije u Deviču: Obnovom hramova obnavljamo se i mi

Obeležavanje slave počelo je arhijereskom liturgijom koju su, uz sasluženje sveštenstva i monaštva, služili episkopi raško-prizrenski Teodosije i novobrdski Ilarion.

Manastir, s početka 15. veka, sazidan je iznad potoka kraj koga je u šupljoj bukvi živeo veliki podvižnik Sveti Joanikije Devički, svetitelj za koga je vezana sva prošlost hrama podno Devičke planine.

To što se svetinja nalazi u potpuno neprijateljski raspoloženom albanskom okruženju, u srcu ozloglašene Drenice, svega nekoliko kilometara od Srbice, bio je razlog njenog stradanja 1999. godine, ali i mnogo godina pre toga.

"Sveti Joanikije Devički i kralj Stefan Dečanski nikada nisu napustili svoju obitelj, oni su ovde prisutni i pored svih stradanja ovog manastira. On se silom Božjom obnavlja, a njegovom obnovom se i mi obnavljamo", rekao je vladika Teodosije u besedi nakon liturgije.

Vladika Teodosije vernicima je poručio da "prisustvo naših svetitelja, kao i Svetog Petra Koriškog u Crnoj Reci, potvrda su i zalog da ćemo i pored svih stradanja, nevolja i iskušenja opstati".

Prenevši pozdrave patrijarha srpskog Porfirija, vikarni episkop novobrdski Ilarion zahvalio je mati Anastasiji i sestrama koje vode brigu o manastiru i istrajne su u veri i podvigu.

"Njihovo ostajanje je svedočanstvo ovome svetu da je moguće da se pređe granica i uđe u oblast slobode i radosti, bez obzira na stradanje i što postojimo na mestu strašnom", rekao je vladika Ilarion.

"Manastir kao svetionik"

Pitao je i da li ima "ovom trenutku strašnijeg mesta za življenje nego što je to Drenica – mučenička, nekada sveta, ali je zbog ljudske slabosti odmetnuta".

"Sada, zbog tog otpadništva služi nekim drugim bogovima, ali tu je manastir kao svetionik koji svedoči svima da treba da se vrate u onu radost iz koje su otpali, i nama koji smo blizu i onima koji su daleko", naveo je vladika Ilarion.

Hram i crkvenu portu ispunili su vernicima koji su prisustvovali liturgiji, a potom čekali u redu da bi se poklonili moštima Svetog Joanikija Devičkog, koje se na tom mestu čuvaju vekovima.

"Prvi put sam ovde, blagoda je velika i bez straha sam došla, jer znam da je ovo Božje mesto i da nas Sveti Joanikije čuva", rekla je Sanja Belić iz Novog Pazara.

Marko Jovanović iz Bresja i njegova porodica biće domaćini slave za narednu godinu.

"Imao sam veliku želju i Bogu hvala da mi se ona ostvarila i daće Bog da nas naredne godine ovde bude u još većem broju", rekao je Jovanović.

Stradanje manastira

Manastir Devič je podignut početkom 15. veka i prvi ktitor bio je Joanikije Devički. Na tom mestu je u spomen ozdravljenja svoje kćeri device, po čemu je manastir i dobio ime, 1434. godine despot Đurađ Branković podigao drugu crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice.

U najtežim istorijskim trenucima, kada su proganjani Srbi iz ovog dela Kosova i Metohije, stradao je i manastir.

U proleće 1941. Albanci, saradnici nacista, minirali su i do temelja razorili i spalili crkvu i konake.

Tom prilikom izgorele su sve vredne knjige i ikonostas sa ikonama.

Od 13. do 16. jula 1999. godine, monahinje manastira Devič bile su zarobljene od strane pripadnika OVK. Tada je svetinja opustošene ponovo.

Opljačkano je sve, osim nepokretnosti. Sveštene stvari su oskrnavljene, stakla u manastiru polupana, a ćivot Sv. Joanikija Devičkog tada je razbijen.

Danas se o moštima svetitelja i o manastiru stara nekoliko hrabrih monahinja, ali o bezbednosti ovog hrama brinu i pripadnici policije.