Peglana kobasica protiv torte sa majčinom dušicom - odmeravanje kulinarskih veština na Sajmu vina

Ne žive samo ugostitelji od gastronomije. Dobro vino i rakija ne piju se na prazan stomak, pa su restorani i kafane motor razvoja proizvodnje – od njive do trpeze.

"Kada turista dođe u Srbiju, jedna od prve dve stvari koje ostavljaju najjači utisak je hrana. Poslednjih pet ili šest godina je puno urađeno po pitanju srpske restoranske scene. Imamo Mišelinov vodič, koji je već dve godine u Srbiji, stvari se menjaju i naša gastronomska ponuda je sve bolja. Upravo i ova manifestacija doprinosi tome", kaže Aleksandar Ilić iz Junior šef tima.

Rast prometa i dolazak stranih gostiju

Iako su cene hrane, pa tako i restoranske, znatno porasle, beogradski ugostitelji i dalje beleže rast prometa.

Master šef Uroš Urošević kaže da u odnosu na proteklu godinu postoji povećanje broja dolazaka stranih gostiju od 3,3 odsto.

"Gastronomija, kao jedan deo turističke ponude, ima svoj uticaj na dolazak stranih gostiju. Stranci su posebno istakli da su već upoznali Srbiju kao zemlju koja ima izuzetne proizvode od povrća, voća i mesa, kao i da to što je deo naše poljoprivrede treba da bude i deo buduće turističke ponude – da sva hrana bude zasnovana isključivo na lokalnim proizvodima", ističe Urošević.

Stevo Karapandža gost Sajma vina

Na sajam su po znanje došli i mladi kuvari.

Najviše ih je interesovalo da čuju Steva Karapandžu, iako nisu bili ni rođeni u vreme kada je kuvao za svetsku elitu.

Rekao im je da budu kreativni i da koriste domaće povrće.

"Juče sam se ovde najeo srpskog pasulja sa rebricama i uživam u tome. Kada sam kući, kuvam jela sa žlicom i nije da sve uvek mora da bude meso, poput bifteka. Bila je jedna notica o meni u novinama: Menjam biftek za varivo", kaže Karapandža.

Ističe i da bosiljkom i majčinom dušicom može da se obogati i najjeftinija namirnica.

"Ovde se, ja ću biti prost – i oprostite – krkački, da se izrazim, jako puno jede. I to je prva greška. Slana hrana, jako puno se soli i jako puno se začinjava sa paprom… Tu bi trebalo malo smanjiti", zaključuje Karapandža.

Ponude iz regiona i sveta

Profesionalnim kupcima predstavili su se proizvođači autentične hrane.

Vukota Videnović iz Pirota tako pravi i prodaje peglanu kobasicu i pirotski kačkavalj, dok Marija Georgijevska iz Skoplja u ponudi nudi cvetnu tortu sa lavandom, nevenom, majčinom dušicom, čajevima.

"Sve što je blisko prirodi", kaže Georgijevska.

Sajam je posetio i Nikolas Fan, trgovac iz Pekinga.

"U potrazi sam za nekoliko balkanskih partnera od kojih bih nabavljao hranu za kinesko tržište. Ovde je kvalitet odličan. Problem je nedostatak količina i mora mnogo da se ulaže i u marketing", kaže Fan.

Turistička ponuda jedne zemlje dobrim delom temelji se na gastronomskoj. Hrana sa srpskih njiva najveću vrednost ima kada se izveze na kućnom pragu, u restoranima i na tanjirima inostranih gostiju. Isto važi i za vino i rakiju.